UČESNICI


ŽAK RUVIJE, pijanista (Francuska)

jacques_rouvierRodjen u muzičkoj familiji u Marseju, Žak Ruvije je učio kod Vlade Perlmutera, Pjera Sankana i Žan Iboa na Pariskom konzervatorijumu gde je diplomirao klavir i kamernu muziku, ali i harmoniju i dirigovanje. Usavršavao se kod Pjera Barbizea i Žan Fasine.

Laureat na više medjunarodnih takmičenja (Vioti, Maria Canals, Margarit Long), 1970.godine osniva trio Ruvije-Kantorov-Miler sa kojim koncertira širom sveta više od trideset godina.

Kao solista i kamerni muzičar nastupa na festivalima kao što su Prad, Spoleto, Kumo, Eks u Provansi, a kao jedan od najrenomiranijih pedagoga svoje generacije, pozivan je na majstorske kurseve po celom svetu.

Snimio je više od trideset diskova uključujući i celokupna dela Debisija i Ravela za koje je dobio francusku nagradu “Grand Prix du Disque“.

Redovan je član žirija na takmičenjima kao što su Čajkovski, Šopen, Margarit Long, Lids, Santander, Montreal, Dablin, Hamamatsu, Sendai, Seul, Ženeva…

Posle 35 godina predavanja na Pariskom konzervatorijumu, trenutno radi na UDK u Berlinu i na Mocarteumu u Salcburgu.


 

MATE BEKAVAC, klarinet, duduk (Slovenija)

Jedan od najuspešnijih klarinetista svoje generacije u svetu, unazad nekoliko godina beleži zapažene nastupe i u svojstvu dirigenta. Klarinet je počeo da uči u Ljubljani, kod prof. Franca Tržana (F. Trzan) i prof. Mate Brleka, dok je studije završio na Univerzitetu u Gracu, u klasi prof. Bele Kovača (B. Kovács), a master studije na salcburškom „Mocarteumu“ u klasi prof. Alojza Brandhofera (A. Brandhofer). Usavršavao se na njujorškom „Džulijardu“ u klasi prof. Čarlsa Najdiha (Ch.Neidich) i na Pariskom konzervatorijumu u klasi prof. Mišela Arinjona (M. Arrignon). Za visoke umetničke domete postignute na studijama u Salcburgu, dodeljena mu je počasna nagrada austrijskog Ministarstva nauke i umetnosti. Pobednik je velikog broja takmičenja u Lisabonu, Sevilji, Beogradu, takmičenja „Mocarteum“, finalista je takmičenja YCA u Njujorku, dobitnik „Grand prija“ takmičenja „Yamaha“ u Beču i dr.

Kao solista, nastupao je s kamernim orkestrima „Franz Liszt“, „Cappela Istropolitana“, „Camerata Israel“, Moskovskim solistima, Salcburškim solistima, Minhenskim solistima, Zagrebačkim solistima, zatim sa svim orkestrima u Sloveniji, kao i filharmonijama van zemlje. U kamernoj muzici ostvario je saradnju s violinistom Gidonom Kremerom (G. Kremer), flautistkinjom Irenom Grafenauer (I. Grafenauer), oboistom Hajncom Holigerom (H. Holliger), pijanistkinjom Elenom Baškirovom, violončelistkinjom Sol Gabetom (S. Gabeta), violistom Jurijem Bašmetom (Y. Bashmet), kvintetom „Tartini“. Solo klarinet je svirao u Evropskom kamernom orkestru, Malerovom kamernom orkestru i Kraljevskom orkestru „Koncertgebaua“. Njegov repertoar obuhvata dela baroka, klasicizma, romantizma, kao i savremenog repertoara za klarinet, uključujući komade s uticajima džeza i klecmera. Čest je gost festivala u Lokenhausu (Austrija), Jerusalimu, Bazelu, Dubrovniku, Lucernu, Minhenu.

Mate Bekavac je ostvario trajne audio zapise za arhiv Slovenačkog radija, a sa Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije i dirigentom Antonom Nanutom snimio je neka od kapitalnih dela literature za klarinet.


 

MEŠOVITI KAMERNI HOR “DEKOR” (Slovenija)

Kamerni hor DEKOR se od svog nastanka 2015. godine, probio među najpoznatije slovenačke vokalne ansamble usmerene ka visokom kvalitetu, programskoj inovativnosti, zrelosti i raznolikosti. Pevači iz cele Slovenije, koji su ranije pevali u priznatim slovenačkim i stranim horovima, svake godine u svoje redove pozovu jednog od istaknutih slovenačkih ili gostujućih stranih dirigenata, između kojih je, u proleće 2017. godine, stalno umetničko vođstvo preuzela slovenka iz Trsta, Petra Grassi. Osnovna vizija hora je pažljivo izabran, tematski zaokružen program sa brojnim premijerno izvedenim kompozicijama u Sloveniji. Na svom prvom koncertu “Na početku” izveli su poznatu Koplandovu kompoziciju “In the beginning” pod vođstvom finskog dirigenta Danija Jurisa, a godinu dana kasnije sledio je popularni niz koncerata “BACHove PÄRTiture -Barokni moteti i moderne zvučne minijature Arva Pärta” sa dirigentom Sebastjanom Vrhovnikom i priznatim solistima Domenom Marinčičem, Tomažem Sevškom i Tilenom Bajcem. Hor se tada i prvi put oprobao na takmičarskoj pozornici : u Spittal-u 3. mesto i priznanje za najbolje izvodjenje obavezne renesansne kompozicije i na 1. Državnom takmičenju “Mateja Hubada” za slovenačke horske dirigente “Zvuk mojih ruku”. Ove godine hor je oduševio sa manje poznatim programom italijanskih renesansnih i modernih dela “ITALIANTICA – Muzičko ogledalo reči između renesanse i moderne”, koji je oblikovala Petra Grassi.

Novi zanimljivi izazovi su između ostalog i saradnja sa klarinetistom i dirigentom Matetom Bekavcem u vokalno-instrumentalnom programu “Plod tišine”.


PETRA GRASSI, dirigentkinja (Slovenija)

Petra Grassi (1988) je magistrirala horsko dirigovanje na Konzervatorijumu u Trentu, u klasi Lorenza Donatija i završila studije klavira, kompozicije i muzičke pedagogije na Konzervatorijumu u Trstu. Svoje mesto među slovenačkim i evropskim dirigentima zaslužila je nagradama na Državnom takmičenju za slovenačke horske dirigente “Zvok mojih rok” (Ljubljana, 2016), prvom nagradom i nagradom za najmlađeg finalistu na italijanskom državnom takmičenju za horske dirigente  “Le mani in suo” (Arezzo,  2015), kao i trećim mestom i nagradom publike na Međunarodnom takmičenju za mlade horske dirigente “Europa Cantat” (Torino, 2015). Učestvovala je na majstorskim kursevima kod priznatih dirigenata kao što su Gary Graden, Nicole Corti, Javier Busto, Bruno Boterf, Bo Holten, Georg Grun i Daniel Reuss. Vodi devojački  hor” Kraški slavček”, vokalnu grupu “Vikra” i “Mladinski zbor dežele Furlanije-Julijske krajine”, a od proleća 2017.godine je i stalna dirigentkinja Kamernog hora “DEKOR” iz Ljubljane. Vodila je više horskih radionica u Sloveniji i Italiji, a u ovoj sezoni će voditi kurs dirigovanja na festivalu “Europa Cantat” u Talinu. Predaje na “Glasbenoj matici Marij Kogoj” u Trstu.

__________________________________________________________________________________

 

KRONBERG AKADEMIJA

Više od 20 godina posle osnivanja, Kronberg Akademija se ponosi svojom privatnom obrazovnom institucijom koja pruža sveobuhvatnu obuku za izuzetno nadarene mlade violiniste, violiste i violončeliste i prati ih na njihovom putu prema vrhunskoj međunarodnoj karijeri – uz podršku i saradnju mnogih vodećih savremenih muzičara.

Njihov priznati ekskluzivni studijski program, “Kronberg Academy Master”, osnovan 2007. godine u saradnji sa Univerzitetom Frankfurt University for Music and Performing Arts, je ključna komponenta i jedan od glavnih programa Kronberg Akademije za obrazovanje izuzetnih umetnika nove generacije. Dopunjuje ga široki spektar projekata sa ciljem da mladim muzičarima daju nadahnuće, ohrabrenje i podršku kroz susrete sa velikim umetnicima.

Program “Kronberg Academy Masters”, kao i festivali, majstorski kursevi, takmičenja i jedinstveni projekat kamerne muzike zvani “Chamber Music Connects the World”, i mnoge promotivne aktivnosti čine da danas Kronberg Akademija ima svetsku reputaciju i smatra se ključnim kamenom temeljcem u umetničkoj karijeri.


 

VILIJAM HAGEN, violina (Sjedinjene Američke Države)

Vilijam Hagen je rođen u Salt Lake City-ju, (SAD), 1992. godine i počinje da svira violinu sa četiri godine. U desetoj godini je počeo svoje muzičko obrazovanje sa Robertom Lipsett-om na konzervatorijumu «The Colburn Community School of Performing Arts»  u Los Anđelesu. Nakon dve godine provedene sa Itzhak Perlmanom na akademiji Juilliard School, vratio se u Kaliforniju 2012. godine i nastavio studije sa Robertom Lipsett-om na Colburn konzervatorijumu. Učestvovao je u majstorskim kursevima sa profesorima kao što su Ana Chumachenco, Pinchas Zukerman, Gabor Takacs-Nagi i Menahem Pressler.

Od njegovog debija u devetoj godini  sa Utah simfonijskim orkestrom, Vilijam Hagen je nastupao sa orkestrima kao što su:  St Louis simfonijski orkestar, Kraljevski filharmonijski orkestar iz Lieža, ORF Radio Symphony Orchestra, Briselska filharmonija, Nacionalni orkestar Belgije i Aspen filharmonija na Festivalu muzike u Aspenu, sa dirigentima kao što su Marin Alsop, Plasido Domingo, Ludovic Morlot, Christian Arming, i Hugh Volff, i svirao je na koncertima u Tokiju, Briselu i Los Anđelesu, kao i na Kolmar festivalu u Francuskoj. Vilijam je osvojio treću nagradu na takmičenju «Kraljica Elizabeta» 2015.godine i drugu nagradu na takmičenju Fritz Kreisler u Beču 2014. godine. Svira na violini Andrea Guarneri pravljenu u Kremoni 1675. godine.

Vilijam Hagen je učestvovao kao Master polaznik Kronberg Akademije 2015.godine kod profesora Christian Tetzlaff-a i Mihaele Martin i nastupao sa umetnicima kao sto su : Mate Bekavac, Gidon Kremer, Steven Isserlis i Christian Tetzlaff na koncertu “Kamerna muzika povezuje svet”  2016.godine. Od oktobra 2016.godine studira kao clan programa  “Mladi Solista”  na Kronberg akademiji, kod profesora Christiana Tetzlaffa. Ove studije finansira  Dieter und Elizabet Federsen Stipendium.


 

MAJRED HIKI, violina (Irska)

Mairéad Hickey je rođena je u Irskoj 1996. godine i sa tri godine pocinje da svira violinu. Od 2003. do 2014. studirala je na CIT Cork School of Music u Irskoj sa  Adrianom Petcu. Kad je imala 15 godina, provela je godinu dana u Francuskoj gde je studirala na Konzervatorijumu u Nantu kod  Konstantina  Serbana. Učestvovala je na majstorskim kursevima sa profesorima kao što su  Adelina Oprean, Dora Schwarzberg, Mariana Sirbu, Tatiana Liberova, Adrian Pinzaru, Yossi Zivoni i Adrian Butterfield.

Osim nagrada na renomiranim irskim takmičenjima,  Mairéad Hickey je osvojila i nagradu na Međunarodnom violinskom takmicenju Muzičke Omladine u Rumuniji 2012. godine kao i nagradu Antonio Salieri u Italiji 2010 godine. Takodje je osvojila treću nagradu na Spohr takmicenju 2016. godine.   Dobitnik je nagrade kao najbolji mladi umetnik 2010. -2012. godine, koju dodeljuje irski  National Concert Hall. Za interpretaciju tradicionalne irske muzike osvojila je osam All-Ireland Fiddle nagrada. Od 2014. godine njen sponzor je Fondacija Ustinov.

Sa  14 godina, Mairéad Hickey je snimila Mendelsonov violinski koncert sa  RTÉ irskim nacionalnim orkestrom kojim je dirigovao David Brophy. Nastupala je u Nacionalnoj koncertnoj dvorani u Dablinu nekoliko puta, kao i na drugim mestima u Irskoj i Evropi. Godine 2013. bila je pozvana da svira na Westport Festivalu kamerne muzike i svirala je klasičnu i tradicionalnu irsku muziku za predsednika Irske. Mairéad Hickey je takodje aktivna kamerna  muzičarka. Učestvovala je nekoliko godina na  međunarodnim majstorskim kursevima sa Kvartetom Cairde. Više puta je učestvovala  na Festivalu kamerne muzike u West Corku i  Westportu. Osnovala je Ortus Festival Kamerne Muzike u Irskoj februara 2016. godine .

Mairéad trenutno svira na Tononi violiini, koju joj je , velikodušno, pozajmio njen sponzor preko organizacije Beares International  Violin Society .

Podrzava je Umetnički Savet i muzička mreža zvana Music Capital Scheme, koju finansira Department of Arts, Heritage and the Gaeltacht. 2013. godine je učestvovala na majstorskim kursevima Kronberg Akademije i na festivalu iste akademije 2015. godine .   Od 2014. godine studira na Kronberg Akademiji kod profesorke Mihaele Martin. Studije finansira Hilmar Kopper Stipendium.


 

GEORGI KOVALEV, viola (Rusija, Nemačka)

Rusko-nemački violista Georgy Kovalev, rodjen 1990 u Tiflisu (Gruzija) , je jedan od vodećih violista svoje generacije. Po završetku studija (profesori Yuri Bashmet i Mathias Buchholz) , studirao je sa Nobuko Imai na Kronberg Akademiji od 2013. do 2015 godine. Georgy Kovalev je svirao sa vodecim orkestrima kao sto su Kremerata Baltica Chamber Orchestra, New Russia State Symphony Orchestra, Munich Chamber Orchestra, Moscow Soloists Chamber Orchestra, New Japan Philharmonic Orchestra.
Dobitnik je nagrade i finalista međunarodnih takmičenja kao što su Yuri Bashmet međunarodno takmičenje u Moskvi, Tokio Međunarodno takmičenje za violu, Brahms International Competition. Dobio je nagradu Fondacije Neva koju je dodelio festival Verbier 2011 godine. Svirao je sa kamernim muzičkim izvodjacima medju kojima su Gidon Kremer, Christian Tetzlaff, Steven
Isserlis, Yuri Bashmet, Fazil Say, Frans Helmeron, Emanuel Ax, Jorg Vidman, Viviane Hagner, Claudio Bohorquez, Lawrence Lesser na renomiranim međunarodnim muzičkim festivalima kao što su Schubertiade, Verbier Festival, Festival Ravinia, Heidelberger Fruhling, Rheingau, Kronberg Academy
Festival. Nastupao je u koncertnim dvoranama kao što su Victoria Hall (Ženeva), Theatre des Champs_Elysees
(Pariz), Cologne Philpharmonic Hall (Keln), Kioi Hall (Tokio), Prinz Regent Theater Hall (Minhen) , Gordon
Bennett Hall (Chicago) , Velika dvorana Moskovskog Konzervatorijuma. Njegovi budući angažmani uključuju solo recitale i koncerte u SAD, Nemačkoj, Irskoj, Holandiji, Francuskoj, Italiji, Austriji i Grčkoj. Georgy svira violu koju je napravio Simon Berend Fendt (London 1820), a koju mu je pozajmila organizacija Deutsche Stiftung Musikleben.


 

ZIJU ŠEN, viola (Kina)

Kineska violistkinja Ziyu Shen rođena je 1997. godine i počela je da svira violinu u četvrtoj godini. Sa dvanaset godina, pocinje da studira violu sa profesorom Li Shengom u srednjoj muzičkoj školi, povezanoj sa konzervatorijumom muzike u Šangaju.  Učestvovala je u majstorskim kursevima gde su joj profesori bili : Yuri Bashmet, Lars  Anders Tomter, Antoan Tamestit, Robert  Diaz, Pinchas Zukerman i Gabor Takacs-Nagy.

Ziyu Shen je osvojila prvu nagradu na brojnim međunarodnim takmičenjima:  2013. godine sa petnaest godina osvojila je prvu nagradu na 11. takmičenju  “Lionel Tertis International Viola Competition” kao najmlađi pobednik u istoriji takmicenja. Dobila je, 2012. godine,  prve nagrade na takmičenju “Johansen International Competition”  u Vašingtonu i na takmicenju “MorningSide Music Bridge Chamber Music Competition”  u ​​Kanadi. Još jedna prva nagrada joj je dodeljena na takmicenju “Young Concert Artists International Auditions” 2014. godine u Njujorku.

 

Ziyu Shen je uspešno nastupala u dvoranama kao što su Londonski Wigmore Hall , Royal Festival Hall i “National Centre for the Performing Arts” u Kini . Učestvovala je i na Verbier akademiji, gde je dobila nagradu za violu. Kao solista, sarađivala je sa orkestrima medju kojima su : Vienna Radio Symphony Orchestra, Moscow Soloists Chamber Orchestra , Calgary Philharmonic Orchestra  i Shenzhen i Quingdao Symphony Orchestra  u Kini .

Ziyu Shen je učestvovala na festivalu Kronberg Akademije 2013. i 2015. godine, a i  na festivalu “Chamber Music Connects the World” 2014. godine.  Od 2015. godine studira na Kronberg akademiji sa profesorom  Nobuko Imai. Studije finansiraju Annika i Volfgang Fink Stipendium.


 

SANTJAGO KANON VALENSIJA, violončelo (Kolumbija)

Violončelista Santiago Canon Valencia  je rođen 1995. godine u Kolumbiji.  Počeo je da svira violončelo u četvrtoj godini sa Henrikom Zarzickim. Započeo je (2010. godine)  studije kod profesora  Džejmsa Tenanta na univerzitetu Waikato u Hamiltonu (Novi Zeland). Od 2013. do 2015. godine završio je postdiplomske studije sa Andresom Diazom na univerzitetu Southern Methodist University  u Dalasu, i stekao diplomu zvanu “Performers’s Diploma” .  Zatim je studirao kod profesora Volfganga Emanuela Schmidta na univerzitetu Franz Liszt University of Music u Vajmaru 2016. godine.

Njegovi najveći uspesi na takmicenjima uključuju treću nagradu na prestižnom takmičenju “Queen Elisabeth Competition” u  Briselu 2017. godine, prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju violončelista “Carlos Prieto”  2016. godine, treću nagradu na takmicenju “Pablo Casals International Cello Competition” u Budimpešti 2014. i drugu nagradu u 2012. na “Johansen International Competition for Young String Players”. Na međunarodnom takmičenju za violončelo “Gaspar Cassado” 2013. godine, dobio je nagradu za najbolju interpretaciju kompozicije  Cassada. Kao solista, nastupao je sa orkestrom “Moscow Soloists” kojim je dirigovao Yuri Bashmet. Svirao je sa Briselskom filharmonijom, Nacionalnim simfonijskim orkestrom Kolumbije, Simfonijskim orkestrom Mađarske  i Kamernim orkestrom Orfeus. Gostovao je na medjunarodnom muzičkom festivalu u Kartagini.

Njegov prvi  album, “Solo”, sa solo kompozicijama 20. veka, izdao je Atoll  na Novom Zelandu 2014. Godine a 2016. godine  je izdao album “Diable vert” sa ruskim sonatama gde svira  sa pijanistkinjom Katherine Austin.

Od oktobra 2017, Santiago Canon Valencia studira na Kronberg akademiji sa Volfgangom Emanuelom Schmidtom . Njegove  studije finansira  Stipendium Sodalitas.


 

IVAN KARIZNA, violončelo (Poljska)

Čelist Ivan Karizna je rođen u porodici muzičara 1992. godine i počeo je da svira violončelo u petoj godini. Prve časove je imao kod profesora  Vladimira Perlina  sa sedam godina. Od 2009. do 2014. godine profesor mu je Jerome Pernoo na konzervatorijumu «Conservatoire National Superieur de Musique et de Danse» u Parizu.

Ivan Karizna je osvojio treću nagradu na 14. Medjunarodnom takmičenju     «Čajkovski» 2011. godine,  prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju «Umanitaria» u Milanu 2015. godine i na takmičenju Luis Sigall u Čileu 2016., petu nagradu na takmičenju «Queen Elisabeth» 2017 godine. Nastupao je sa brojnim renomiranim orkestrima, uključujući  «Moscow Virtuosi» , Simfonijski orkestar Teatra Mariinsky, Filharmonijski Orkestar Sankt Petersburga,  Filharmonijski orkestar iz Strazbura, i Slovenski radio simfonijski orkestar.  Učestvovao je na festivalima kao što su Međunarodni muzički festival «Yuri Bashmet» i  Međunarodni festival u Kolmaru u Francuskoj.  Njegov prvi disk izdao je Soupir 2016. godine.

Ivan Karizna je, 2012. godine ,  učestvovao na festivalu «Chamber Music Connects the World»  gde je svirao sa umetnicima kao sto su: Gidon Kremer, Yuri Bashmet i Christian Tetzlaff. Od 2016. godine studira na Kronberg akademiji sa Fransom Helmersonom. Njegove studije finansira Virtuoso Stipendium.


 

IRENA GRAFENAUER, flauta (Slovenija)

Irena Grafenauer (1957) je počela svoje muzičko obrazovanje sa 8 godina. Posle završetka studija na Muzičkoj Akademiji u Ljubljani 1974. godine, nastavlja studije sa Karlheinz Zöller-om i Aurèle Nicolet-om. Dobitnica je prvih nagrada na medjunarodnim takmičenjima u Beogradu (1974), Ženevi (1978) i Minhenu (1979). Od 1977. do 1987.godine je solo flauta Bavarskog Radio-Simfonijskog orkestra kojim su dirigovarli Rafael Kubelik i Sir Colin Davis. U oktobru 1987. je imenovana za profesora Akademije Mozarteum u Salcburgu gde je predavala više od dve decenije. Uspešno je gostovala kao solista u mnogim evropskim zemljama, Americi, Japanu i Australiji. Redovno učestvuje na Lockenhaus festivalu Gidona Kremera od 1981.godine,a svirala je i često sa orkestrom «Kremer & Friends».

Irena Grafenauer je osnovala duo sa harfistkinjom Mariom Graf sa kojom deli dugo i harmonično partnerstvo. Takodje je redovno svirala sa Berlinskom Filharmonijom, duetom koji čine Jörg Baumann i Klaus Stoll, pijanistima kao što su Oleg Maisenberg, Robert Levin, i Helmut Deutsch, gitaristom Eliotom Fiskom i kvartetom Kerubini. Irena Grafenauer snima eksluzivno za Philips kompaniju. Angažovali su je da snimi Mocartove koncerte i kvartete sa članovima orkestra Academy of St. Martin-in-the-Fields kao i francuski album sa delima kompozitora kao što su Debussy, Ravel, Ibert i Roussel.


 

SANJA BIZJAK, klavir (Francuska)

Okružena muzikom od najranijeg detinjstva, Sanja Bizjak počinje da uči klavir u svojoj šestoj godini u Muzičkoj školi « Kosta Manojlović » u Zemunu, gde završava nižu i srednju školu. Uz prof. Zlatu Maleš, sa kojom muzički odrasta do svoje 12-te godine, izuzetno brzo napreduje i već sa osam godina izvodi Hajdnov koncert u D-duru u sali Kolarčeve zadužbine. Potom sledi niz solističkih koncerata, saradnja sa Beogradskom filharmonijom, Filharmonijom iz Esena, iz Avinjona, Ukrajinskim simfonijskim orkestrom, orkestrom Vojske Jugoslavije, Gudačima Svetog Djordja, nastupi u Jugoslaviji, Rusiji, Japanu, Brazilu, Francuskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj republici, Austriji, Italiji, Nemačkoj i Madjarskoj, kao i brojna snimanja za radio i televiziju u tim zemljama.
Iskustvo stiče i na takmičenjima za mlade sa kojih se vraća sa visokim priznanjima od kojih su najznačajnija prve nagrade u Bukureštu (Jeunesses musicales), Parizu (J.S.Bach i N.Rubinstajn), Košicama, druga nagrada u Novgorodu (S.Rahmanjinov), prva nagrada na takmičenju C.Czerny u Pragu, druga nagrada na takmičenju »V.Horovic« u Kijevu 2003.g kao i prva nagrada na medjunarodnom takmičenju u Valensiji u maju 2010.
U 12-toj godini postaje student Pariskog konzervatorijuma u klasi Žaka Ruvijea, kao najmladja u svojoj generaciji i stipendista francuske vlade. 2004. završava studije u Parizu sa najvišom ocenom (Premier prix de piano) jednoglasnom odlukom žirija, da bi školovanje nastavila sa Aleksandrom Sacem na Akademiji u Gracu i Elisom Virsaladze u Minhenu. Sanja je bila i stipendista »Royal College of Music« u Londonu kao student Dmitrija Aleksejeva do 2013. godine. Takodje se usavršava sa uglednim muzičarima kao sto su Moris Burg, Menahem Presler, Ferenc Rados, Igor Lasko, Feliks Gotlib, Stanislav Počekin.
Sa sestrom Lidijom osniva 2002.g. klavirski duo koji sa uspehom nastupa na najznacajnijim festivalima kao sto su BBC Proms u Londonu, Folle Journée u Nantu i u Tokiju, Roque d’Anthéron, Nohant, Piano aux Jacobins u Tuluzu, kao i BEMUS, NOMUS i SOMUS festivalima u Srbiji… 2005.godine osvajaju dve specijalne nagrade na takmičenju ARD u Minhenu i nastupaju sa orkestrima kao što su Francuski Nacionalni orkestar, Sinfonia Varsovia, Hong-Kong
Sinfonietta, Britten Sinfonia, Kapitol iz Tuluza, orkestar iz Pikardije, kao i sa Beogradskom filharmonijom, Vojvodjanskim simfoničarima i Gudačima Svetog Djordja. 2007. snimaju dva CD-a sa delima za klavirski duo za Fondaciju Meyer i program »Déclic« francuskog ministarstva kulture. Njihov prvi komercijalni disk za izdavačku kuću „Mirare“ izdat 2012. a posvećen kompletnim delima Stravinskog za četiri ruke francuska i nemačka kritika prima sa oduševljenjem uz nagradu “ffff” francuskog časopisa Télérama. 2006.godine Sanja ima svoj prvi soličticki koncert u renomiranoj pariskoj sali Auditorium du Louvre od kada nastupa na najznačajnijim festivalima u Evropi, Japanu i Južnoj Americi. Njen prvi solistički disk izašao je 2013.godine za francusku diskografsku kucu DiscAuverS sa kompletnim Etidama-slikama Sergeja Rahmanjinova. 2012. godine dobija “Artlink” nagradu za najperspektivnijeg mladog muzičara za 2011. godinu.


 

MARKO MARIĆ, kompozitor (Srbija)

Marko Marić rođen je u Čačku 1987. Diplomirao je klavir na Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu i kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2014. godine.

Kao pijanista dobitnik je više nagrada i priznanja, republičkih i medjunarodnih. 2008. godine dobio je nagradu iz fonda Stanojlo Rajičić za najbolji solistički koncert u sezoni.

Kao kompozitor učestvovao je na studentskom festivalu Koma (Koncerti mladih autora), studentskom festivalu Festum. Kompoziciju Snoviđenja za klavir i orkestar izveo je 2015.godine sa orkestrom Doma vojske i dirigentom Pavlom Medakovićem na koncertu “Pozovi M radi muzike”. Aktivan je i na polju pozorišne i filmske muzike. Sa Kraljem Čačka sarađuje od 2004. godine kao multiinstrumentalista.

Marko Marić o impovizaciji: Improvizacija u mom bavljenju muzikom možda nosi ključnu ulogu. Nju sam otkrio u trenutku kada sam počeo da pišem muziku. Za mene ona predstavlja važnu alatku u komponovanju jer se tu otkrivaju ideje, a kasnije sam je razvijao kao samstalni muzički dogadjaj. Tako sam otkrio da ideje mogu da se oblikuju i u samom trenutku, za razliku od procesa komponovanja. Zato, vidim improvizaciju kao neposrednu,  spontanu muzičku kompoziciju. Nema vremena za promišljanje i to ceo proces čini uzbudljivim. U svojim improvizacijama gotovo da polazim od nule, od neizvesnosti.

Sa druge strane, rad sa svojim bratom Nenadom, Kraljem Čačka, na njegovim pesmama uglavnom podrazumeva aranžiranje, osmišljavanje instrumentalnih deonica, ritma, traženje pravog zvuka i atmosfere za pesmu. U tom procesu spajam sva svoja iskustva na polju muzike.


 

NENAD MARIĆ “KRALJ ČAČKA” (Srbija)

Neke stvari se znaju i znaće se: da je Kralj Čačka u stvari “Kralj blata” i da je Deda mraz švorc i da vodio bih ljubav s tobom da nismo izgubili reč i da ja grlim te jako sa puno nežnosti i da ljude nije briga ni za nebo ni za cvet i da ti ne dođe isto veče već ti dođe predveče…. Ali, sada je vreme za nove avanture, nove koncerte, nove pesme i novi album koji će biti objavljen tokom 2018. godine.

Kralj Čačka (za neke poznat i kao Nenad Marić) rođen je u Čačku 1979. godine. Diplomirao je 2006. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Dve godine ranije počeo je da se bavi kantautorskim radom, a samo deset godina kasnije najzad je izašao na glavnu muzičku scenu Beograda, Srbije i sveta singlom “Moj Avatar”. Dve godine i više desetina koncerata kasnije, objavio je prvu zbirku poezije ”Na margini”, a par meseci posle toga i prvi studijski album “Zemlja snova”. Tokom 2017. godine Kralj Čačka je svirao na najvećim festivalima u zemlji i regionu: Exit, Arsenal fest, Mountain Music, Arlemm, Ferragosto Jam, NS Koncert godine… ali i kao specijalni gost Darka Rundeka pred više od 10.000 gledalaca na Tašmajdanu. Za mnoge posetioce njegovih koncerata, dileme nema: Kralj Čačka jeste nekrunisani vladar muzike koju je teško svrstati u neku kategoriju. Njegova inspiracija leži u onom, za mnoge, savršenom skrovištu: između najdubljih emocija i umetnosti sviranja, između noći u zadimljenom baru i jutra koje menja sve, između muzike putujućih trubadura i tananih jazz melodija. Iz tog skrovišta Kralj Čačka izlazi na glavnu ulicu i vodi nas sa sobom na put oko sveta. Za one koji vole
reference, muzika Kralja Čačka predstavlja mešavinu džeza, rokenrola i šansona, a nije mali broj onih koji ga nazivaju “srpskim Tomom Vejtsom”. Žikica Simić je za Kralja Čačka rekao: “Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena. Pararokerske muzičke idiome – kao što su kabaretska pesma, ulični moritat, kantri lament, bluz žalopojka ili pozorišni song – prilagodio je svojoj umetničkoj viziji.”


 

DŽOANA TRECIAK, klavir (Poljska/Belgija)

Muzičko obrazovanje je započela sa sedam godina u rodnom Krakovu, gde je kasnije stekla diplomu Muzičkog konzervatorijuma u Varšavi, u klasi prof. Jana Ekjera (J. Ekier). Tokom studija je bila dobitnica stipendije Šopenove fondacije. Kasnije, kao stipendista Ministarstva kulture Poljske, pohađala je specijalističke studije na Muzičkom konzervatorijumu u Moskvi, u klasi prof. Lava Vlasenka (Л. Власенко).

Međunarodnu karijeru gradila je kako u evropskim gradovima, tako i na drugim kontinentima. Prvu seriju koncerata u Sjedinjenim Američkim Državama odžala je 1988. godine. Nastupala je kao solistkinja sa brojnim orkestrima, među kojima su filharmonije Antverpena, Liježa, Mastrihta, Baden-Badena, Poljske, Makedonije, zatim filharmonijski orkestar Beethoven Academie, milanski United Europe Chamber Orchestrai dr. Takođe, nastupala je na najznačajnijim festivalima: Muzički festival u Ehternahu, Flamanski festival, Festival Ljubljana, festival Emilija-Romanja,   Maggio dei Monumentiu Napulju, Jeux d’Artu Trivoliju, Ohridsko leto, Chopinianau Buenos Airesu itd. Poslednju sezonu obeležila je koncertimа u salama Auditorium Verdiu Milanu, Rudolfinumu Pragu, Casa della Musica u Parmi, De Singelu Antverpenu, Manasterly Palaceu Kairu, Yamaha Hall i Steinway Hallu Njujorku, Teatro Solisu Montevideu.

Snimila je više albuma u Poljskoj, Nemačkoj i Belgiji. Prvi kompakt-disk objavila je 1990. godine za kuću Pavene sa delima Karola Šimanovskog (Szymanowski),а potom resital za izdavačku kuću KNS Classical (2006) sa delima Šopena (Chopin) i Rahmanjinova (С. Рахманинов). Poslednjih godina Joana Tšćijak istražuje muziku Johana Nepomuka Humela (J. N. Hummel), što je rezultiralo snimanjem dvostrukog kompakt-diska. Godine 2010. učestvovala je u obeležavanju Šopenove godišnjice, svirajući u brojnim zemljama Evrope. Tada je dobila i nagradu Ministarstva kulture Poljske (2010).


 

MARIAN SOBULA, klavir (Poljska)

“Marian Sobula je jedan od najtalentovanijih pijanista svoje generacije”.

Kao vrlo aktivan pijanista, Marian Sobula je  nastupao na više od 500 koncerata na 5 kontinenata u 42 zemlje (Austrija, Argentina, Australija, Azerbejdžan, Belgija, Brazil, Kanada, Čile, Kina, Kolumbija, Kuba, Češka Republika, Danska, Ekvador , Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Mađarska, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Kazahstan, Kirgistan, Liban, Makedonija, Meksiko, Crna Gora, Novi Zeland, Peru, Poljska, Portugal, Rusija, San Marino, Slovačka, Španija , Švedska, Švajcarska, Turska, SAD, Venecuela).

Marian Sobula je gostovao u prestižnim koncertnim dvoranama: Carnegie Hall, Sidney Opera House, Sala Sao Paolo, Palacio de Bellas Artes u Meksiko Sitiju, Lima Gran Teatro Nacional, Beethovenhalle u Bonu, Gasteig Munchen, Auditorio Parco Della Musica u Rimu, Teatro Municipal Santiago de Chile, Hamer Hall i Town Hall u Melburnu, Denki Bunka Kaikan u Nagoji, Warsaw Philharmonic Hall.

Pobednik je na nekoliko nacionalnih i međunarodnih klavirskih takmičenja; dobitnik medalje na takmičenju “Maria Canals Piano Competition” u Barseloni, laureat Specijalne nagrade na Međunarodnom muzičkom takmičenju “Dr. Luis Sigall “(Vina del Mar, Čile), pobednik na takmičenju Iamaha Music Foundation of Europe.

Sa samo 12 godina je svirao prvi put sa simfonijskim orkestrom (Wroclaw Philpharmonic) . Njegov prvi nastup sa orkestrom Simon Bolivar Symphony Orchestra održan je u dvorani Teatro Teresa Carreno u Karakasu u Venecueli 2008. godine kad je svirao Šopenov prvi klavirski koncert.  Svirao je sa raznim orkestrima sveta (Argentina, Češka, Njemačka, Italija, Makedonija, Crna Gora, Španija, Slovačka, Rusija, Ukrajina, Mađarska, Brazil, Čile, Ekvador, Meksiko, Peru, Venecuela, Liban, Australija, SAD) . Nastupao je i sa većinom poljskih filharmonijskih orkestara.

Dobitnik je brojnih nagrada i stipendija nacionalnih i međunarodnih fondacija i institucija: UNESCO u Parizu, JESC u Japanu, italijanske vlade, italijanskog Ministarstva kulture i nacionalnog nasleđa, Ministarstva za nauku i visoko obrazovanje u Poljskoj, Crescendum Est u Poljskoj. Dobio je (2008. Godine)  prestižnu nagradu Krakovske regije “Ars Kuaerendi” a  2017. godine “Bene Merito” od ministra inostranih poslova Republike Poljske za svoje izuzetne usluge promovisanja poljske kulture u inostranstvu.

Diplomirao je na Muzičkoj Akademiji u Krakovu u klasi profesora Andrzeja Pikula 2005. godine. Zatim je završio studije na Akademiji  Santa Cecilia u Rimu gde mu je bio profesor Sergio Perticaroli  (najbolji diplomski rad za 2008. godinu). Takođe je učestvovao na nekoliko majstorskih kurseva profesora Arie Vardi. Doktorirao je 2011. godine  izvodeći  Listove  « Etudes d’execution transcendante » .

Nastupao je na prestižnim festivalima :  Beethovenfest u Bonu, Easter Beethoven Festival, Campos do Jordao, KotorArt, Ohridsko leto, FIMA, Music & Beyond,  festivali Sopena (Marienbad, Buenos Aires, Zeneva, Brisel).

Marian Sobula je ne samo pijanista nego i pedagog.  Držao je majstorske kurseve klavira u ​​Poljskoj i inostranstvu: u Bratislavi, Lajpcigu, Lečeu, Kalgariju, i na Centralnom konzervatorijumu u Kini.  Od 2007. godine je profesor klavira na Muzičkoj akademiji u Krakovu . Bio je član žirija na takmičenjima za mlade pijaniste u Lajpcigu, Košicama, Šangaju. Predsednik je udruženja PianoClassic Association i umetnički direktor festivala International Royal Cracow Piano Festival. Takođe je direktor projekta Muzicki dani Poljske.


LIDIJA I SANJA BIZJAK, klavir (Francuska)
Lidija i Sanja Bizjak počinju da sviraju klavir u klasi Zlate Maleš svaka u svojoj šestoj godini – 1982. i 1994. godine u zemunskoj muzičkoj školi « Kosta Manojlović », da bi potom nastavile svoje školovanje na Visokom Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu u klasi Žaka Ruvijea.

Lidija paralelno završava Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu u klasi Aleksandra Sandorova, Pariski konzervatorijum i usavršava se kod renomiranih muzičara kao što su Ferenc Rados, Murray Perahia, Arie Vardi, Maurice Bourgue, Ksenija Janković, Irena Grafenauer i Ida Levin. 2000.godine postaje laureat medjunarodnog pijanističkog takmicenja u Dablinu, a zajedno sa oboistom Aleksejom Ogrincukom nastupa na turneji  “Rising Stars” u najznačajnijim svetskim salama kao što su Carnegie Hall, Musikverein, Concertgebouw, Wigmore Hall, filharmonija u Kelnu, Palais des Beaux-Arts u Briselu, Megaron u Atini… Njen prvi solistički disk posvecen sonatama Šumana i Šuberta za kucu “Lyrinx” dobija nagradu francuske kritike “Diapason découverte”. Posle snimka III klavirskog koncerta Stanojla Rajičica sa Beogradskom filharmonijom, zapažen je i snimank Vizantijskog koncerta sa orkestrom RTS-a i dirigentom Premilom Petrovićem u okviru kompletnih dela Ljubice Marić u izdanju PGP-RTS-a. Nastupa redovno kao solista i kamerni muzičar na festivalima i koncertnim sezonama u Evropi, Japanu i Americi. Jedan deo svog vremena posvećuje i pedagogiji držeci majstorske kurseve na FMU kao i u muzičkim skolama širom Srbije, a redovan je profesor Konzervatorijuma u 18.arondismanu u Parizu.

Posle Pariza, Sanja nastavlja svoje studije u Gracu kod Aleksandra Saca, u Minhenu kod Eliso Virsaladze i u Londonu kod Dmitri Aleksejeva. Vec kao sedmogodišnja devojčica nastupa sa orkestrom Vojske Srbije da bi kasnije saradjivala sa Esenskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrima Ukrajine i Balearskih ostrva, orkestrom iz Avinjona, orkestrom RTS-a i gudačima Svetog Djordja. 2006.godine ima svoj pariski debi u Auditorijumu Luvra a potom nastupa na festivalima u Evropi, Aziji, Severnoj i Juznoj Americi. Laureat je takmičenja “Vladimir Horovic” u Kijevu a dodeljena joj je i nagrada za najperspektivnijeg mladog umetnika u Srbiji u 2011. godini udruženja ArtLink. Posle “Moje prve kasete” koju zajedno sa Nemanjom Radulovićem i orkestrom Vojske Srbije snima za PGP-RTS, Sanja izdaje svoj prvi solistički disk 2013. godine posvecen kompletnim Etidama-Slikama Rahmanjinova za kuću “DiscAuvers” koji francuska i nemačka kritika toplo pozdravljaju. Redovan je profesor klavira Konzervatorijuma u 17.arondismanu u Parizu.

Kao klavirski duo, Lidija i Sanja prvi put nastupaju 2002.godine sa Beogradskom filharmonijom u Mendelsonovom Koncertu u E-duru. Posle zapaženog resitala na festivalu u Lonu (Francuska), duo je 2004. primljen na poslediplomske studije kamerne muzike na Pariskom konzervatorijumu, u klasi Žaka Ruvijea. U okviru tih studija, kao laureati takmičenja “Avant scènes” svirale su Mocartov Koncert za dva klavira i orkestar u dvorani Cité de la Musique da bi 2005.godine na medjunarodnom takmičenju ARD u Minhenu osvojile dve specijalne nagrade.
Slede nastupi sa najvećim francuskim orkestrima, kao i sa Britten Sinfonia, Sinfonia Varsovia, Hong-Kong Sinfonietta… Duo nastupa na festivalima kao što su BBC Proms, La Roque d’Anthéron, La Folle Journée u Nantu i širom Japana, Auvers-sur-Oise, Piano aux Jacobins u Tuluzu, kao i u renomiranim pariskim salama Cité de la musique, Salle Gaveau, Auditorium Musée d’Orsay… 2013.godine nastupaju u obeležavanju stogodišnjice premijere “Posvećenja proleca” u velikoj turneji irske baletske grupe “Fabulous Beast” i njenog koreografa Michael Keegan-Dolan-a na predstavama u Irskoj (Galway Arts Festival), Engleskoj (Sadler’s Wells) i Australiji (festivali u Brizbejnu i Melburnu). U Srbiji se, pored debija sa Beogradskom filharmonijom ističu resital na BEMUS-u 2006.godine, koncert sa Gudačima Sv. Djordja i Matom Bekavcem, nastup sa Vojvodjanskim simfoničarima i na festivalu Prolećna klavirska festa.

Posle dva nekomercijalna diska za fondaciju Meyer i pariski konzervatorijum i za seriju “Déclic” francuskog radija, Lidija i Sanja izdaju svoj prvi zajednički disk 2012. za kucu “Mirare” sa svim delima Igora Stravinskog za 4 ruke (Posvećenje proleća, Petruška, Osam lakih komada)  koji francuska i nemačka kritika prima sa oduševljenjem uz nagradu “ffff” francuskog časopisa Télérama. Drugi disk sa koncertima za dva klavira Pulanka i Martinua sa Filharmonijom iz Štutgarta i dirigentom Radoslaw Szulc-om, izašao je 2015.godine za englesku kuću “Onyx” i pored nove Teleramine nagrade ffff, veoma toplo je primljen od strane engleske kritike.

Koncerti ove sezone su ih odveli u prestižne sale kao sto su « Théâtre de la Ville » u Parizu i « Bozar » u Briselu gde su izvele koncert « Gezi park » Fazila Say-a, u  Kan gde su sa koncertom Pulanka nastupile sa kanskim orekstrom, na festival savremene muzike « Présences » u Parizu, u Santiago de Compostela, Las Palmas de Gran Canaria…
« Večito proleće Posvećenja, proslavljeno tandemom Bizjak nas je nokautiralo. Dve sestre poreklom iz Beograda su odgovorile na ovaj izazov sa neverovatnom brilijantnošću. Kao da je Posvećenje svom brzinom prošlo kroz rendgen! Ova crno-bela verzija je bolja od časa simfonijske anatomije : praktični radovi iz muzičke algebre i alhemije. »
                                                                           Télérama (Zil Makasar)

« Predivan zvuk, precizna tehnika, izuzetno umeće slušanja. »     
Independent (Anna Picard)

« Sjajne sestre iz Srbije, obe izuzetno talentovane, pokazale su se i kao veoma inteligentni muzičari, puni duha.»
Classical source (Colin Clarke)

« Sestre Labek zasenio je novi sestrinski duo. Finoća i delikatnost od koje zastaje dah, bez traga od preterivanja. Muzički organizatori koji traže klavirski duo sada znaju gde da ga nadju ! »
                                                                                                           Telegraph (Damian Thompson)


MILICA GRUBIŠIĆ, udaraljke (Srbija)

Milica Grubišić, rođena 1982. godine u Somboru. Diplomirala je na smeru opšta muzička pedagogija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a na istoj Akademiji umetnosti 2009. godine diplomira udaraljke u klasi prof. Srđana Palačkovića i prof. Nebojše J.Živkovića. U istoj klasi završava i master studije 2010. godine. Od 2005. godine radi kao honorarni član u orkestru Srpskog Narodnog pozorištu u Novom Sadu na mestu perkusioniste a od 2009. godine zasniva stalni radni odnos u istoj kući na mestu timpaniste na kome se i danas nalazi. Honorarno je angažovana u OMŠ „Isidor Bajić“ na mestu nastavnika udaraljki, i član je Vojvođanskog Simfonijskog orkestra na mestu perkusioniste. Bivši je član ansambla Au-Au sa kojima izvode brojna dela kako domaćih tako i stranih autora, nastupa na raznim svečanostima i koncertima kao solista, i ostvaruje honorarnu saradnju sa orkestrima, ansamblima i kamernim sastavima po Srbiji i svetu kao timpanista i perkusionista.

 

 


DARKO KARLEČIK, udaraljke (Srbija)
 Darko Karlečik je rođen 10.2.1991. godine u Zrenjaninu. U periodu 2004. – 2006. završio je dva razreda niže muzičke škole „Josif Marinković“ u Zrenjaninu, na instrumentu trombon u klasi prof. Gagić Branislava. Školske 2006/2007. godine upisao je Muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, gde se školovao za muzičkog izvođača na udaračkim instrumentima u klasi prof. Palačković Srđana. Sva četiri razreda srednje škole završio je sa odličnim uspehom. Na republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije, održanom 2008. godine u Beogradu, osvojio je prvu nagradu. Završio je osnovne akademske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku udaračkih instrumenata u klasi svetski poznatog perkusioniste prof. Nebojše Jovana Živkovića sa prosekom 9,34.  Po završetku osnovnih studija upisuje Master studije u Beču na MUK univerzitetu (Musik und Kunst privatuniversität der Stadt Wien) gde ih završava, u roku, dve godine kasnije juna 2016. klasi prof. . Nebojše Jovana Živkovića, gde je redovno imao nastavu i sa Anton Mittermayr-om, timpanistom Bečke Filharmonije i Bečke državne Opere.
Nastupao je sa mnogim orkestrima iz Srbije i inostranstva od kojih su scenski orkestar Bečke državne Opere (Staatsoper Wien), orkestar „Max Steiner“ iz Beča,  Vojvodjanski Simfonijski Orkestar (VSO), orkestar  Srpskog  narodnog  pozorišta  iz Novog Sada, orkestar Hrvatskog Nacionalnog Kazališta iz Osijeka, Zrenjaninska Filharmonija, Subotička Filharmonija, New Cosmos orkestar iz Beča, Munzengraben kirche orkestar iz Graca, hor i orkestar “Orfelin”, “Camerata Academica” iz Novog Sada, gudački orkestar „Dušan Skovran” iz Beograda, gradski duvački orkestar iz Zrenjanina, orkestar harmonika Akademskog kulturno-umetničkog društva „Sonja Marinković“ iz Novog Sada, i sa mnogim drugim. Bio je stalni član udaračkog ansambla AU-AU sa kojim je izveo mnogobrojne premijere dela od kojih su neka bila napisana za ovaj ansambl. Iza sebe ima brojne nastupe u zemlji i inostranstvu (Austrija, Italija, Nemačka, Švajcarska, Kuvajt, Poljska, Mađarska, Hrvatska), sam ili sa orkestrima i ansamblima u salama poput  Musikverein Wien, Konzerthaus Wien, Staatsoper Wien, ORF-Funkhaus Wien, Stadthalle Wien, Rathaus Wien(Austrija), Bamberg Symphoniker Halle (Nemačka), Zadužbina Ilije M. Kolarca(Srbija), Filharmonica Banatul Timisoara Hall (Rumunija), Teatar “Abdul Hussain Abdul Rida” (Kuvajt) i mnogim drugim.Godine 2013. dobio je prestižnu nagradu od Yamaha Music Foundation of Europe(YMFE). Kao solista, izveo je srpsku premijeru Koncerta za marimbu i hor, sa horom Akademije umetnosti u Novom Sadu. Za ovu izvedbu dobio je komplimente od samog kompozitora, Gene Koshinski. Takodje kao solista izveo je srpsku premijeru Koncerta za Marimbu i gudački orkestar Emmanuela Sejournea sa gudačkim orkestrom sačinjenim od najboljih studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, za ovu priliku. Kao solista je nastupio i sa orkestrom Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.Česti je učesnik muzičkih seminara u Hrvatskoj, Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj gde je imao prilike da radi sa eminentnim umetnicima kao što su Keiko Abe, Eric Sammut, Ivana Bilić, Anton Mittermayr, Arend Weitzel, Roland Altmann, Frank Epstein, John Wooton, Svet Stoyanov, Pius Cheung, Nancy Zeltsmann, Ney Rosauro, Jojo Mayer, Marco Minnemann, Paolo Cimmino, Jeff Queen, Norbert Schmitt-Lauxmann  i mnogi drugi. 2017. je prvi put bio pozvan kao predavač na medjunarodni seminar za Marimbu „Ivana Bilić Marimba week“ u Hrvatskoj, gde je održao 3 masterclass-a.Tri godine zaredom (2012, 2013, 2014) bio je nosilac stipendije za mlade talente Grada Zrenjanina. 2014. i 2015. godine je bio stipendista Fonda za mlade talente “Dositeja”.

  1. godine osvaja prvu nagradu na festivalu „Dunavska sonata“ u Novom Sadu, koja za cilj ima promociju klasične muzike.

Trenutno je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao stručni saradnik na predmetu „Udaraljke“ i u Muzičkoj školi „Josif Marinković“ u Vršcu.


NEBOJŠA JOVAN ŽIVKOVIĆ, kompozitor (Srbija)
Nebojša Živković je jedan od najizvodjenijih kompozitora muzike za udaračke instrumente na svetu. Njegova dela za marimbu i udaraljke su postavila nove izvodjačke standarde, a njegovi zadivljujući i energični nastupi su mnogo uticali na mladje generacije marimbista. Mnoge Živkovićeve kompozicije, poput dela “Ilijaš”, “Ultimatum 1”, “Trio per uno”, su postale standarde u savremenom udaračkom repertoaru. Njegova simfonijska dela izvode orkestri širom sveta poput Nacionalnog simfonijskog orchestra u Vašingtonu, BBC koncertni orkestar, London, “Santa Cecilia”, Rim, “Nothern Sinfonia” ,Njukasl, Simfonijski orkestar iz Hirošime i mnogi drugi.
Solisti, orkestri i institucije neretko naručuju kompozicije od njega, medju njima su i dve porudžbine nemačkog ministarstva kulture (Rheinland-Pfalz i Baden- Württemberg). U poslednjih par godina je, kao deo narudžbine, napisao je dupli koncert za udaraljke i veliki orkestar “Obsesiones”, udarački trio “Sandy, the Hurricane” i “Homo Balcanicus” za solo marimbu.
Pored koncertnih dela, napisao je i mnoge kompozicije namenjene mladima. Medju
njima se posebno izdvajaju knjige iz ciklusa „Funny mallets series“ koje su postale najčešće
korištene pedagoške knjige za melodijske udaraljke na svetu.


JUG K. MARKOVIĆ, kompozitor ( Srbija)

 

Jug K. Marković je rođen u Beogradu 1987. godine. U istom gradu završio je studije kompozicije u klasama Vlastimira Trajkovića i Zorana Erića na Fakultetu muzičke umetnosti kao i studije arheologije na Filozofskom fakultetu. Osim u Srbiji, njegova

muzika izvođena je u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Islandu, Americi i dr. među kojima spadaju i značajni svetski festivali kao što su Donauešinger Muziktage (Donaueschinger Musiktage 2014) i Festival Eks-an-Provans (Festival d’Aix-en-Provence 2016) za koji je po porudžbini napisao kompoziciju ”Ultraterreno”. Usavršavao se na majstorskim kursevima kod renomiranih kompozitora kao što su Eno Pope, Mark Andre, Fabien Levi, DŽon Koriljano, Rafael Sendo i pohađao seminare i letnje akademije savremene muzike u Darmštatu (47. Internationale Ferienkurse für Neue Musik), Parizu (ManiFeste IRCAM) i Gracu (11. Internationale Komponistenakademie für zeitgenössische Musik) gde je sa poznatim austrijskim ansamblom za novu muziku Klangforum Wien sarađivao na svojoj kompoziciji ”motherTongue”. Sarađivao je sa većinom poznatih srpskih ansambala kao što su Gudači Sv. Đorđa, Simfonijski orkestar RTS, Ansambl Muzičko Gradilište, Hor Braća Baruh i dr. Dobitnik je nagrade ”TENSO Young Composers Award 2017’’ za kompoziciju Nirvana (za kamerni hor). Sa svojim delom ”Egon” (za klavir) izabran za pobednika trećeg takmičenja kompozitora Anton Matasovski u Beču (2017), dobitnik je prve nagrade internacionalnog takmičenja kompozitora u Hong Kongu (2016) za kompoziciju ”Hydra”, zatim specijalne nagrade Busan Maru festivala u Južnoj Koreji (2016) kao i Josip Slavenski nagrade (2015), obe za kompoziciju ”Magistralen”. Aktivan je učesnik rezidencija i programa koje organizuju ENOA (European Network of Opera Academies), TENSO (Europen Networork of Professional Chamber Choirs), Irish Contemporary Music Centre kao i Snape Maltings – Britten Pears Young Artists Program iz Velike Britanije gde je u toku decembra 2017 bio rezidencijalni kompozitor pod mentorstvom britanskog kompozitora Majkla Finisija.

Aktivan je i na polju primenjene muzike gde se ističe muzika za mnogostruko nagrađivanu monodramu ”EDIT” rediteljke Ane Popović, koja se između ostalog igrala u BITEF Teatru u Beogradu kao i u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Za istu predstavu mu je dodeljena nagrada Art Trema Festa, istoimenog festivala u Rumi. Kao kompozitor sarađivao je i na predstavi FEDRA koja se više puta izvodila u KC Reks. Jug Marković živi u Beogradu.

__________________________________________________________________________________

BRANISLAV JERKOVIĆ, glumac (Srbija)
Nakon završene Gimnazije Stevan Puziću Rumi, diplomirao je glumu na
Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Vide Ognjenović i prof.
Ljuboslava Majere (2005). Pohađao je glumačke radionice Grotovski
Method Ričarda Neočija (R. Neochi), 2006. i Michale Chekhov Skota
Fildinga (S. Fielding), 2009. godine. Igrao je u preko dvadeset predstava u
Narodnom pozorištu Sombor, Narodnom pozorištu Subotica ,Srpskom
narodnom pozorištu u Novom Sadu , Narodnom pozorištu "Toša
Jovanović" u Zrenjaninu i Kulturnom centru iz Novog Sada.
Neke od predstava su više puta nagrađivane. U tekućoj sezoni ostvario je
uloge u predstavama Egzit (režija Arpad Šiling), Čudo u Šarganu (režija
Marko Torlaković) i Kada bi Sombor bio Holivud (režija Kokan Mladenović)
Takođe, angažovan je i kao televizijski i filmski glumac: Vere i zavere
(režija Ivana Živkovića i Žanka Tomića, 2015), Ono kao ljubav (režija
Gorčina Stojanovića, 2009), Afrika (režija Gvozdena Đurića, 2008).
Sarađivao je sa brojnim rediteljima, među kojima su Radoje Čupić, Olja
Đorđević, Kokan Mladenović, Jagoš Marković, Gorčin Stojanović, Filip Grinvald, Boris Liješević, Ana Đorđević i dr. Dobitnik je nagrade za najbolju epizodnu ulogu na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine za ulogu Milana u predstavi Via Balkan; najbolju mušku ulogu na festivalu Trema Fest ; najbolju glavnu mušku ulogu na Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine za ulogu Gidre u predstavi Gospođa Olga, kao i Zoranov brk za istu ulogu. Od 2006. godine zaposlen je u Narodnom pozorištu Sombor.

LIDIJA BIZJAK, klavir (Francuska)

Laureat Medjunarodnog konkursa u Dablinu 2000. godine, pijanistkinja Lidija Bizjak ponela je, laskavu titulu “Zvezde u usponu” (Rising stars) 2000/01 i u okviru istoimene turneje nastupila na devet koncerata – u Njujorku (Carnegie Hall), u Londonu (Wigmore Hall), u Beču (Musikverein), u Amsterdamu (Concertgebau), u Parizu (Cité de la Musique), u Atini, Kelnu, Briselu i
Birmingemu. Posle osvajanja konkursa “Pre scene” (Avant-scène) na Pariskom konzervatorijumu, tokom 2002.g. izvela je Ravelov Koncert za levu ruku u sali
Cité de la Musique u Parizu i Šopenov Drugi koncert na Festivalu u Lonu (Francuska). Učestvovala je i na festivalima kao sto su Lokenhaus (Austrija), Prasa-Kouvu (Engleska), Rok d’Anteron, »Folle journée« u Nantu, Noan, Kolmar, Perigor-Noar, Kasi, “Juventus” u Kambreu (Francuska), Martinu u Pragu, Sarlotsvil(SAD), Bemus…
Diplomirala je i završila poslediplomske studije na Pariskom konzervatorijumu sa Prvim nagradama iz klavira (Žak Ruvije) i iz kamerne muzike (Moris Burg), kao i na FMU u Beogradu (A.Šandorov), a brojne nagrade na takmičenjima za mlade pijaniste, kao i Oktobarsku nagradu grada Beograda, osvojila je već u nižoj i
srednjoj školi (Zlata Maleš). Dobitnik je i nagrade za najbolje izvodjenje Prelida Milana Mihajlovića na prekinutom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu marta 1999. godine.
Usavršavala se sa umetnicima kao sto su Marej Peraja, Leon Flajšer, Ferenc Rados, Arie Vardi, Aleksandar Lonkvic, Aldo Čikolini, Kristof Rihter, Ksenija Janković, Ajda Levin, Irena Grafenauer.
Nastupala je kao solista sa orkestrom Kapitol iz Tuluza, Nacionalnim orkestrom Francuske, orkestrom Francuskog radija, orkestrom iz Pikardije, Britten sinfonijom, Hong Kong sinfonijetom, Sinfonijom Varšovijom, Štutgartskom
filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTV Irske, Gudačima Svetog Djordja i svim simfonijskim orkestrima u Beogradu.
Francuska kritika je veoma toplo primila prvi solistički disk Lidije Bizjak sa sonatama Šuberta i Šumana (“Lyrinx”), dodelivši mu priznanje “Diapason découverte”.

2002.godine osniva klavirski duo sa sestrom Sanjom koji ubrzo postiže zapažene uspehe osvojivši dve specijalne nagrade na ARD takmičenju u Minhenu 2005.g. i nizom koncerata u Francuskoj, širom Evrope, u Australiji i u Japanu. 2012 izdaju svoj prvi disk za francusku diskografsku kuću « Mirare » sa delima Stravinskog za 4 ruke koji dobija nagradu ffff francuske kritike u listu Télérama. Istu prestižno priznanje Télérame , kao i sjajan prijem kod engleske i irske kritike dobija i njihov najnoviji disk koji je 2015. izašao za britansku kuću Onyx sa koncertima Pulanka i Martinua za 2 klavira i orkestar sa Filharmonijom iz Štutgarta i dirigentom Radoslavom Šulcom.
Lidija Bizjak se paralelno bavi i pedagoškim radom kao redovni profesor na Regionalnom konzervatorijumu Normandije u Caen-u, zatim na konzervatorijumu 18.arondismana u Parizu i držeci majstorske kurseve na FMU u Beogradu, u Muzičkoj školi « Kosta Manojlović » u Zemunu i u Muzičkoj školi « Petar Konjović » u Somboru.

“Samo kao kod najvećih, Lidija Bizjak nalazi pravu meru izmedju lepog i oporog,
oklevajućeg i odlučnog, simfonijslog i čisto pijanističkog. Bez suvišnih efekata,
bez površnosti. Samo muzika. I to kakva!”
Jacques Drillon, Nouvel observateur

” Klavir Lidije Bizjak zvuči kraljevskom punoćom, bez grubosti, sa trajanjem
zvuka koje dovoljno govori da ova mlada umetnica podjednako neguje ljubav
prema svom instrumentu koliko i prema muzici koju svira.”
Alain Lompech, Diapason

“…izvanredan osećaj za poeziju, za predele izmedju tišine i šapata…”
Jean-Luc Macia, La Croix


MIHAJLO ZURKOVIĆ, klavir (Srbija)

Mihajlo Zurković je rođen u Somboru gde je započeo svoje muzičko obrazovanje. Sa 14 godina postaje student „nulte godine“ za izuzetne mlade talente pri Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Diplomirao je i magistrirao u istoj ustanovi sa najvišim ocenama u klasi prof. Jokuthon Mihailović, pod čijim mentorstvom nastavlja doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Dobitnik je mnogih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima od kojih su najznačajnije: prva specijalna nagrada na međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“ (Beograd,1995), prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Citta di Moncalieri“ (Monkalijeri, Italija, 1995), treća nagrada na međunarodnom takmičenju „Frederik Šopen“ (Novi Sad, 1997), prva nagrada na Internacionalnom forumu u Kijevu (Ukrajina, 2009.) kao i diploma finaliste pijanističkog takmičenja „Dinu Lipatti“ (Bukurešt, Rumunija, 2002). Od svog prvog solističkog koncerta koji je imao sa 12 godina, do sada je odsvirao preko četiristo resitala, kamernih koncerata i nastupao je kao solista sa različitim orkestrima. Svirao je u svim značajnijim salama u Srbiji (velika sala KNU, Skupština grada Beograda, Sinagoga i Gradska kuća
u Novom Sadu, Gradska kuća u Subotici, Sala simfonijskog orkestra u Nišu…) i imao zapažene nastupe u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Italiji, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Rumuniji, Mađarskoj, Japanu, Kini, Rusiji i SAD. Nastupao je na festivalima: Somborske muzičke svečanosti, BEMUS, NIMUS, „Kek madar“ (Kaloča, Mađarska), “Pianotune” (Lommel, Belgija), “ Festival di Musica Terni” ( Terni, Italija), “ Festival di Musica Lago di Como” (Komo, Italija), “ Piano Echos” (Villa Remotti, Fubine, Italija), “ Festival de Musica de Sant Pere de Rodes” ( Đirona, Španija), “ Les folles Journees” ( Kanazava, Tokio, Japan ) , “ Scene National De Sete, Ensemble Conterpoint” (Set, Francuska) i „Movimentos“ (Volfsburg, Nemačka).
Učestvovao je u projektu „40 fingers“ u okviru koga je imao niz zapaženih nastupa u Italiji. U decembru 2009. godine debitovao je u Njujorku sa nekoliko resitala u salama „Bechstein Concert Hall“ i „Symphony space“. U martu 2010. nastavlja svoju koncertnu aktivnost u Rusiji nastupima u nekoliko značajnih sala u Sankt Petersburgu: Mala sala Konzervatorijuma Rimski-Korsakov, Velika sala koledža Modest Musorgski (u okviru festivala posvećenog Šopenu) i u jednoj od najprestižnijih sala – Šeremetjev dvorac. Tokom koncertne sezone 2013/14 učestvuje u velikom
projektu irske kompanije „Fabulous Beast Dance Theatre“ u okviru koga izvodi „Posvećenje proleća“ i „Petrušku“ Igora Stravinskog na festivalima u Nemačkoj i Irskoj.
2009. godine je izdao kompakt disk u produkciji kulturnog centra „Laza Kostić“ iz Sombora i Akademije umetnosti Novi Sad sa delima Šuberta, Šopena, Bramsa i Skrjabina. Mihajlo Zurković je idejni tvorac, jedan od osnivača i prvi umetnički direktor, ponovno uspostavljenog muzičkog festivala Somborske muzičke svečanosti – SOMUS. Angažovan je kao docent za glavni predmet klavir na Katedri za klavir Akademije umetnosti u Novom Sadu.

« …Miša Zurkovic je pokazao svoje neverovatno pijanisticko umeće. Treba ga sa postovanjem
svrstati u rang vrhunskog talenta bezuslovno sposobnog za izrazajni i jasan zvuk i bez ikakvog
straha od preterivanja, ubrojiti ga međju velika imena pijanistickog sveta… »
Alessandro Samsa, « Recensioni di musica classica », Terni 2014

“Bili smo preplavljeni istovremeno i intimnim i ekstrovertnim pristupom, istančanom paletom
prefinjeno izdiferenciranih tonskih boja, uzburkanih osećanja, besprekornim virtuozitetom, a opet
naizgled jednostavnim i lakim predavanjem čija muzikalnost ni u trenutku nije dolazila u pitanje.
Zurkovićevo tumačenje plenilo je od početka do kraja lepotom i uzbudljivim muzičkim tokom,
minuciozno oblikovanim detaljima i stilskom uverljivošću”
Marija Adamov, Dnevnik 2016.


BOJAN ZULFIKARPAŠIĆ, klavir (Francuska)
VASIL HADŽIMANOV, klavir (Srbija)

“Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić nesebično su sa publikom podelili, koliko je god to moguće, svoje višedecenijsko iskustvo, koje su pre samo nekoliko nedelja rešili da ujedine. Možda su samo oni koji vrlo dobro poznaju njihove muzičke puteve, afinitete, poslednje projekte mogli da pretpostave kakav će biti rezultat ovog, očigledno, dugo čekanog spoja. Za sve ostale to je bilo iznenađenje kakvo smo kao deca priželjkivali pred Novu godinu. Osim vrhunske svirke, tehnički besprekorne, idejno sveže i prijemčive, Bojan i Vasil su pokazali nesvakidašnji muzički smisao za humor. I ne samo muzički.

Njihovi razgovori tokom celog koncerta, muzički i verbalni, delovali su kao šou program svetskog ranga. Dvojica savršenih pijanista, dva neverovatna kompozitora, majstora umetničke komunikacije… Uz to, sve što su te večeri izveli, delovalo je potpuno prirodno i lako. Svakom drugom neponovljivo. Njima, lako. Posle svega, postavlja se samo jedno pitanje: koliko brzo ćemo ih ponovo slušati, i kako ovaj šou provozati celim svetom?”

-Miloš Milovanović