UČESNICI


 

JACQUES ROUVIER, pijanista (Francuska)

jacques_rouvierRodjen u muzičkoj familiji u Marseju, Žak Ruvije je učio kod Vlade Perlmutera, Pjera Sankana i Žan Iboa na Pariskom konzervatorijumu gde je diplomirao klavir i kamernu muziku, ali i harmoniju i dirigovanje. Usavršavao se kod Pjera Barbizea i Žan Fasine.

Laureat na više medjunarodnih takmičenja (Vioti, Maria Canals, Margarit Long), 1970.godine osniva trio Ruvije-Kantorov-Miler sa kojim koncertira širom sveta više od trideset godina.

Kao solista i kamerni muzičar nastupa na festivalima kao što su Prad, Spoleto, Kumo, Eks u Provansi, a kao jedan od najrenomiranijih pedagoga svoje generacije, pozivan je na majstorske kurseve po celom svetu.

Snimio je više od trideset diskova uključujući i celokupna dela Debisija i Ravela za koje je dobio francusku nagradu “Grand Prix du Disque“.

Redovan je član žirija na takmičenjima kao što su Čajkovski, Šopen, Margarit Long, Lids, Santander, Montreal, Dablin, Hamamatsu, Sendai, Seul, Ženeva…

Posle 35 godina predavanja na Pariskom konzervatorijumu, trenutno radi na UDK u Berlinu i na Mocarteumu u Salcburgu.


 

KATARINA JOVANOVIĆ, sopran (Srbija)

Ova umetnica, s oko petsto sedamdeset nastupa u poslednjih sedamnaest godina, važi za jedan od najlepših i najekspresivnijih glasova na operskim i koncertnim podijumima Evrope. Magistarske studije solo pevanja završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a usavršavala se na Školi za muziku i dramu „Gilhold“ u Londonu. Studirala je pevanje kod Irine Arsikin, Rudolfa Pirneja (R. Piernay), Dženis Čepman (J. Chapman), Žanin Reis (J. Reiss), a majstorske radionice pohađala kod Tomasa Kvasthofa (Th. Quasthoff), Kristofa Ešenbaha (Ch. Eschenbach), Benite Valente (B. Valente), Dmitrija Hvorostovskog, Robina Boumana (R. Bowman), kao i, više sezona, kod Grejema Džonsona (G. Johnson) i Ditriha Fišera Diskaua (D. F. Dieskau). Dobitnica je brojnih nagrada, (prva nagrada i nagrada publike na takmičenju „Monserat Kabaje“, nagrade za najboljeg mladog umetnika UMUS-a), a bila je i finalistkinja takmičenja „OPERALIA“ u Vašingtonu.

Nastupala je u koncertnim dvoranama, operskim scenama i na festivalima širom Evrope i sveta. Ostvarila je brojne operske uloge i sarađivala s umetnicima, kao što su Dejvis (Davis), Elder (Elder), Ešenbah, Rostropovič, Višnjevska, Domingo, Nordman (Nordmann), Kazadesus (Casadesus), Mersije (Mercier), Karabčevski, Radulović itd. Snimala je za France 2 i 3, BBC, ARTE, Mezzo i radijske i televizijske stanice u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Svoj prvi kompakt-disk s pijanistom Brunom Fontenom (B. Fontaine) i klarinetistom Floranom Eoom (F. Heau) objavila je za izdavačku kuću „Transart Live“, a CD s delima Bizea (Bizet), koji je snimila sa Žan Klodom Kazadesusom i Nacionalnim orkestrom iz Lila za „Naxos“, (2011) izabran je za CD meseca časopisa „Gramofon“ i najbolji snimak Bi-Bi- Sijevog magazina. Katarina Jovanović je bila umetnička direktorka Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Dva puta je bila nominovana za najvažniju francusku muzičku nagradu „Victoires de la musique“. Od maja 2013. godine nosilac je ordena Viteza umetnosti i književnosti francuske vlade. Zaposlena je u zvanju docentkinje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.


 

DEJAN SINADINOVIĆ, klavir (Srbija)

Dejan Sinadinović, pijanista, redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Nastupa u prestižnim evropskim koncertnim dvoranama. U proteklih deset godina je održao preko stotinu solističkih resitala na evropskim festivalima (Italija, Francuska, Španija, Poljska, Nemačka, Belgija, Švajcarska, Engleska, Crna Gora, Grčka, Severni Kipar, Danska, Turska, Rusija, Rumunija). Njegovi skorašnji koncertni angažmani obuhvataju i nastupe sa poljskim filharmonijskim ansamblima u Ržešovu (Betovenov prvi koncert za klavir i orkestar) i Vroclavu (Šopenov klavirski koncert f mol), Simfonijskim orkestrom Rima (Mocartov Klavirski koncert c mol KV491), nastupe sa kvartetima Artis i Minetti (sa kontrabasistom Jozefom Niderhamerom) iz Beča, i italijanskim kvartetom Meridies, kao i kvartetom solista u okviru Maler akademije u Bazilikati (Bramsov Kvintet, Mocartov Koncert KV415, Šostakovičev Kvintet i Trio). Objavio je tri kompakt diska za špansku izdavačku kuću KNS Classics sa delima Roberta Šumana, Franca Lista, Aleksandra Skrjabina, Vasilija Mokranjca i Sezara Franka. Predsednik je Evropske asocijacije klavirskih pedagoga u Srbiji, osnivač i umetnički direktor Prolećne pijanističke fešte, beogradskog festivala posvećenog klaviru. (feb 2017.)


DEJAN DESPIĆ, kompozitor (Srbija)

Dejan Despić (1930) kompozitor, muzički pisac, teoretičar i pedagog. Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i srednju muzičku školu, a zatim studirao na Muzičkoj akademiji – kompoziciju (kod Marka Tajčevića) i dirigovanje (kod Mihaila Vukdragovića). Diplomirao je na oba odseka 1955. godine. Predavao je teorijske predmete u Muzičkoj školi „Mokranjac“od 1956. do 1965. a od 1965. do odlaska u penziju (1995) na beogradskoj Muzičkoj akademiji (danas Fakultetu muzičke umetnosti). Godine 1985. izabran je za dopisnog, a 1994. za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je od 1999. sekretar Odeljenja likovne i muzičke umetnosti.

Osim komponovanja, gde je dosad ostvario blizu 200 opusa (mnoge od njih i u raznim varijantama), autor je i naučno-teorijskih radova i brojnih udžbenika, povezanih sa pedagoškom delatnošću. Među značajnije napise ubrajaju se trodelna naučna studija o (klasičnom) tonalitetu (sasvim originalna Teorija tonaliteta; Opažanje tonaliteta; Kontrast tonaliteta), udžbenici namenjeni učenicima srednjih muzičkih škola (Osnovi nauke o muzici; Muzički instrumenti; Uvod u savremeno komponovanje) i studentima muzičkih fakulteta (Teorija muzike; Harmonska analiza; Harmonija sa harmonskom analizom; Melodika; Dvoglas; Višeglasje; Višeglasni aranžmani; Muzički stilovi; Muzički instrumenti), kao i prevodi stručne literature (C. Kohoutek: Tehnika komponovanja u muzici XX veka; F. Dudka: Osnove notografije). Saradnik je brojnih časopisa i radijskih programa, kao i pisac više obimnih jubilarnih monografija – Mokranjčevi dani (25 godina), Beogradske muzičke svečanosti (30 godina), Beogradska filharmonija (75 godina), Muzička škola „Mokranjac“ (100 godina).


 

TRIO “DONNE DI BELGRADO” (Srbija)

Trio Donne di Belgrado koga čine Aneta Ilić-sopran, Stana Krstajić-flauta i Natalija Mladenović-klavir, nastao je 2000. godine. Njihov veliki repertoar obuhvata originalno pisana dela svih stilskih žanrova od muzike baroka do savremenog stvaralaštva. Svakako treba istaći kompozicije Baha, Hendla, H.M.Bruka, Sen Sansa, L.Deliba, F.Martena, A.Rusela, M.Ravela, A.Šenberga… Posebnu specifičnost umetničke aktivnosti tria čini reprezentovanje srpskog muzičkog stvaralaštva. Od samog početka Donne su podsticale i inspirisale najznačajnije srpske kompozitore da pišu za ovaj neobični sastav, te je tako naša a i svetska muzička baština bogatija za izvanredna dela Dejana Despića, Vlastimira Trajkovića, Isidore Žebeljan, Ivane Stefanović, Ivana Jevtića, Milane Stojadinović-Milić, Dušana Bogdanovića, Dragane Jovanović, Ivana Brkljčića…

Kompozicije posvećene triju Donne di Belgrado:

Dejan Despić:- Jesnje pesme op.158,na stihove starih japanskih pesnika,2001.god

– Prolećne pesme op.167,na stihove Desanke Maksimović,premijerno izvođenje 2003.god.

– Božur op.172.,na stihove Milana Rakića,premijerno izvođenje 2005.god.Bemus

– Nepotrošač op.121b,na stihove Ogdena Neša,prvo izvođenje 2012.god.

– Smejalica op.235 na stihove Vlade Stojiljkovića,prvo izvođenje 2012.god.

Vlastimir Trajković: – Pet pesama Stefana Malarmea 0p.28 (2005.god.)

Isidora Žebeljan:- Sarabanda (2001.god.)

Ivana Stefanović:- Nad Vodom,na helensku poeziju Sapfe,Alkeja I Alkmana,premijerno izvođenje 2003.g.

Ivan Jevtić:- Vedrina vetra,na stihove Milane Piletić,2002.god

Milana Stojadinović- Milić:

-Suze,ciklus pesama pisanih na tekstove Despota Stefana Lazarevića,Episkopa Nikolaja

Velimirovića,Jovana Dučića,Desanke Maksimović I Miloša petrovića,premijera 2003.god

-Isečak međuvremena,na stihove Enrika Josifa,premijerno izvođenje 2005.god.

Dušan Bogdanović:- Mala kutija,ciklus pesma pisanih na poeziju Vaska Pope,2010.god.

Božo Banović:- Prolećna pesma op.27

– Tri japanske pesme op.28.

Dragana Jovanović:- Pesme lovaca na snove 2003.god.

Ivan Brkljačić:- Da su meni oči tvoje,na tekst Jovana Ilića 2007.god.

U proteklih 15 godina Trio Donne di Belgrado održao je koncerte u najznačajnijim salama Beograda, Novog Sada, Vršca, Užica i Kragujevca. Učestvovao je na festivalu Contro Canto posvećenog stvaralaštvu žena kompozitora u Rimu 2001.god. Marta 2003.god. trio je nastupio u Kulturno- informativnom centru Srbije i Crne Gore u Parizu, a maja 2005.god. prezentovao je dela srpskih kompozitora na Zagrebačkom muzičkom bijenalu. Iste godine imao je zapažen koncert na 37.Bemusu. Godine 2010. trio Donne di Belgrado trajno je zabeležio samo neka od dela posvećenih ansamblu na disku “Mala kutija” u izdanju Guitar Art Festivala.

Tim povodom je zabeleženo:”Trio Donne di Belgrado je jedinstvena pojava na srpskoj muzičkoj sceni.Njihova visoko profesionalna,maštovita,kreativna I emotivno određena interpretacija za autora predstavlja stvaralački izazov i plemenitu inspiraciju.”

Milana Stojadinović-Milić

Donne su sa velikom posvećenošću i ljubavlju predstavljale dela naših kompozitora na svojim nastupima u Srbiji, Rep.Srpskoj, Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Francuskoj, Danskoj…


 

SANDRA BELIĆ, violončelistkinja (Srbija)

Sandra Belić diplomirala je “Cum Laude” (sa posebnom odlikom) u klasi Andre-a Navarre na “Universität für Musik und darstellende Kunst” u Beču . Paralelno sa studijama i kasnije, usavršavala se kod Danijela Šafrana, Zigfrida Palma i Borisa Pergamenčikova.

Kao solista nastupala je sa orkestrima kao što su Musica viva (Moskva), Liszt Ferenc (Budapest), Radio Bruxelles i Belgrade Strings (Dušan Skovran) u SAD, Kini, Čehoslovačkoj (Praško proleće), Velikoj Britaniji, (City of London Festival, St Albans Festival), Grckoj (Festival Santorini). Duže od petnaest godina bila je solo violončelista Beogradskog gudačkog orkestra “Dušan Skovran”. Održavala je resitale u Italiji, Austriji, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Rumuniji,Izraelu, a snimala je za RAI, BBC, NHK (Japan). Vodila je Master class-ove u Austriji (Beč, Konzervatorijum) , Ukrajini (Kijev, Konzervatorijum “Čajkovski”), Izraelu (Jerusalem, Rubin Academy), Makedoniji (Bitolj), Japanu (International Cello Congress, Osaka i Szymon Goldberg Memorial, Toyama), Španiji (Burgos). 1998. i 2000. izvela je (premijerno u Srbiji) violončelo koncerte Andre Jolivet-a i John-a Tavener-a, a 2001. dobila je nagradu za najbolju interpretaciju na Tribini savremene muzike u Beogradu. Četvoro kompozitora (domaćih i stranih) posvetilo joj je svoja dela. 2003. godine dodeljena joj je nagrada UMUS-a za najbolji koncert u koncertnoj sezoni Beograda. Od 2003., Sandra Belić je umetnički rukovodilac internacionalnog CelloFest-a u Beogradu. Posle učešća na ICC (International Cello Congress) u Kobe-u 2005., redovno je pozivana u Japan da održava master klasove i koncerte, što je rezultiralo izdavanjem CD-a sa muzikom Beethoven-a i Schubert-a, uz saradnju pijanistkinje Hiroko Ohki. Time je postala prvi srpski muzičar kome je izdat autorski disk u Japanu.

Sandra Belić je redovni profesor violončela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Njen student je dosad jedini violončelista školovan u Srbiji, pa čak i u zoni bivše Jugoslavije, kao i regiona koji je postao laureat Međunarodnog Takmičenja Muzičke Omladine, a druga dva njena studenta postali su finalisti istog takmičenja. Više od dvadeset nekadašnjih studenata su vođe i članovi deonice violončela u orkestrima Bg Filharmonije, RTS-a, Solunske filharmonije, Bamberških simfoničara. Takođe, studenti Sandre Belić su i profesori u svim uglednim srednjim muzičkim školama, kao i na Fakultetu Muzičke Umetnosti.


 

MARKO MILETIĆ, violončelista (Srbija)

Marko Miletić je rodjen 1984. godine u Kraljevu. Počinje da svira violončelo sa devet godina u muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Kraljevu u klasi prof.Aleksandra Jakovljevića,a ubrzo nastavlja u klasi Bože Saramandića kod koga završava i srednju muzičku škoju Dr.Miloje Milojević u Kragujevcu . Osnovne i master sudije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Imrea Kalmana,gde odmah pocinje da radi kao stručni saradnik,a danas kao docent violončela.

2011. dobija najvisu stipendiju za program Artist diploma of performans na Kolumbus univerzitetu (SAD) gde provodi godinu dana u klasi prof. Wendy Warner,jedne od vodećih čelistkinja svoje generacije. Za to vreme biva primećen kao talentovan pedagog i angažovan kao profesor čela i kamerne muzike u programu “Priprema za fakultet”. Za vreme školovanja osvojio je više nagrada na festivalima i takmičenjima kao solista i član kamernih ansambala.

Usavršavao se na majstorskim kursevima kod renomiranih solista iz celog sveta, među kojima su: Arto Noras (Finska), Ivan Kucer (Ukrajina), Orfeo Mandoci (Austrija), Dmitrij Ljevin (Berlin),Aleksandar Kobrin(Rusija,SAD),Sergio Svarc(SAD),Fine Arts Quartet ….

Nastupao je kao solista sa orkestrima Gudači Svetog Djordja,Vojvodjanskim simfonijskim orkestrom,Orkestrom Akademije umetnosti, Subotičkim kamernim orkestrom, orkestrom Camerata Academica.Nastupao je sa renomiranim solistima: Wendy Warner,Aleksandar Kobrin,Sergio Svarc,Lisa Oberlender.. Bio je vodja deonice cela u LaGrange Simphony Orchestra i clan Columbus Simphony Orchestra,No Borders Orchestra.. Svirao je resitale i nastupao sa kamernim sastavima širom zamlje i u inostranstvu (Nemačka, Austrija, Francuska, Mađarska, Belgija, Slovenija, SAD, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Norveška, Kina) na brojnim festivalima kao što su Beogradski Celo Fest,Nomus,Tribina kompozitora,Oktoh,Transevropski Festival u Ruanu,Grigov festival u Bergenu…Držao je kurseve za mlade violončeliste u Srbiji, Nemačkoj i SAD-u. Član je mnogih kamernih sastava sa kojima je ima česte koncerte.2007. godine je obnovio kamerni orkestar “CAMERATA ACADEMICA”,u kome je solo čelista i umetnički rukodilac i sa kojim beleži brojne nastupe i saradjuje sa umetnicima poput Stefana Milenkovića,Zerara Kosea,Wendy Warner,Imrea Kalmana,Dejana Mladjenovića,a nedavno je osnovao i Simfonijski orkestar Novi Sad 2021(veoma značajan u kampanji za titulu Evropska prestonica kulture)… Od 2013. član je klavirskog tria Valmaro.

Ostvario je brojne snimke za radio i televiziju, kao i CD izdanja kamerne i simfonijske muzike za Oboa Clasics I Deutsche Grammophone.


 

MIHAJLO ZURKOVIĆ, pijanista (Srbija)

 _DSC0071Mihajlo Zurković je rođen u Somboru gde je započeo svoje muzičko obrazovanje. Sa 14 godina postaje student „nulte godine“ za izuzetne mlade talente pri Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Diplomirao je i magistrirao u istoj ustanovi u klasi prof. Jokuthon Mihailović, pod čijim mentorstvom nastavlja doktorske studije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Dobitnik je mnogih nagrada na nacionalnim i internacionalnim takmičenjima od kojih su najznačajnije: prva specijalna nagrada na međunarodnom takmičenju „Petar Konjović“ (Beograd, 1995), prva nagrada na međunarodnom takmičenju „Citta di Moncalieri“ (Monkalijeri, Italija, 1995), treća nagrada na međunarodnom takmičenju „Frederik Šopen“ (Novi Sad, 1997), prva nagrada na Internacionalnom forumu u Kijevu (Ukrajina, 2009.) kao i diploma finaliste pijanističkog takmičenja „Dinu Lipatti“ (Bukurešt, Rumunija, 2002).

Od svog prvog solističkog koncerta koji je imao sa 12 godina, do sada je odsvirao preko petsto resitala, kamernih koncerata i nastupao je kao solista sa  različitim orkestrima. Svirao je u svim značajnijim salama u Srbiji (velika sala KNU, Skupština grada Beograda, Sinagoga i Gradska kuća u Novom Sadu, Gradska kuća u Subotici, Sala simfonijskog orkestra u Nišu…) i imao zapažene nastupe u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Italiji, Francuskoj, Španiji, Belgiji, Rumuniji, Mađarskoj,  Japanu, Rusiji i SAD. Nastupao je na festivalima: Somborske muzičke svečanosti,  BEMUS, NIMUS, „Kek madar“ (Kaloča, Mađarska), “Pianotune” (Lommel, Belgija), “ Festival di Musica Terni” ( Terni, Italija), “ Festival di Musica Lago di Como” (Komo, Italija), “ Piano Echos” (Villa Remotti, Fubine, Italija), “ Festival de Musica de Sant Pere de Rodes” ( Đirona, Španija),  “ Les Folles Journées” ( Kanazava, Tokio, Japan ) , “ Scène Nationale De Sète, Ensemble Conterpoint” (Set, Francuska) i „Movimentos“ (Volfsburg, Nemačka). Učestvovao je u projektu „40 fingers“ u okviru koga je imao niz zapaženih nastupa u Italiji. U decembru 2009. godine debitovao je u Njujorku sa resitalima u salama „Bechstein Concert Hall“ i „Symphony space“. U martu 2010. nastavlja svoju koncertnu aktivnost u Rusiji nastupima u nekoliko značajnih sala u Sankt Petersburgu: Mala sala Konzervatorijuma Rimski-Korsakov, Velika sala koledža Modest Musorgski (u okviru festivala posvećenog Šopenu) i u jednoj od najprestižnijih sala – Šeremetjev dvorac. Tokom koncertne sezone 2013/14 učestvuje u velikom projektu irske kompanije „Fabulous Beast Dance Theatre“ u okviru koga izvodi „Posvećenje proleća“ i „Petrušku“ Igora Stravinskog na festivalima u Nemačkoj i Irskoj.

2009. godine je izdao kompakt disk u produkciji kulturnog centra„LazaKostić“ iz Sombora i Akademije umetnosti  Novi Sad sa delima Šuberta, Šopena, Bramsa i Skrjabina.

Mihajlo Zurković je idejni tvorac, jedan od osnivača i prvi umetnički direktor, ponovno uspostavljenog muzičkog festivala Somborske muzičke svečanosti – SOMUS.

Radi kao docent na Katedri za klavir Akademije umetnosti u Novom Sadu.

 

« …Miša Zurkovic je pokazao svoje neverovatno pijanisticko umeće. Treba ga sa postovanjem svrstati u rang vrhunskog talenta bezuslovno sposobnog za izrazajni i jasan zvuk i bez ikakvog straha od preterivanja, ubrojiti ga međju velika imena pijanistickog sveta… »

                         Alessandro Samsa, « Recensioni di musica classica », Terni 2014

“ Bili smo preplavljeni istovremeno i intimnim i ekstrovertnim pristupom, istančanom paletom prefinjeno izdiferenciranih tonskih boja, uzburkanih osećanja, besprekornim virtuozitetom, a opet naizgled jednostavnim i lakim predavanjem čija muzikalnost ni u trenutku nije dolazila u pitanje. Zurkovićevo tumačenje plenilo je od početka do kraja lepotom i uzbudljivim muzičkim tokom, minuciozno oblikovanim detaljima i stilskom uverljivošću”

Marija Adamov, Dnevnik 2016.


 

ORKESTAR CAMERATA ACADEMICA (Novi Sad, Srbija)

IMG_1660Camerata Academica  je profesionalni kamerni ansambl u okviru Akademije umetnosti u Novom Sadu. Članove orkestra  čine najbolji mladi muzičari Akademije umetnosti – asistenti, docenti i najtalentovaniji studenti. Tako su neki od bivših članova Camerate sada ugledni solisti i članovi prestiznih evropskih orkestara (Julija Hartig, Peđa Milosavljević, Dejan Bogdanović, Zorica Stanojević i mnogi drugi). 
Camerata Academica je sarađivala sa mnogim domaćim i stranim solistima visokog renomea, a pod umetničkim vođstvom violončeliste Ištvana Varge nastupala je u svim većim gradovima bivše Jugoslavije, ostvarila uspešna gostovanja u Nemačkoj (Dortmund) i Holandiji (Amsterdam) i učestvovala i na značajnijim muzičkim manifestacijama (BEMUS, NOMUS, Ohridsko leto, Međunarodna tribina kompozitora,Grad-teatar Budva…), a takođe je ostvarila i veliki broj trajnih radijskih i televizijskih snimaka.Na svom repertoaru Camerata je uvek imala dela  domaćih kompozitora. Orkestar sa uspehom deluje do kraja 1999.godine kada, na žalost, zbog situacije u zemlji prestaje da postoji.

Krajem 2007. godine na inicijativu violončeliste Marka Miletića orkestar biva obnovljen. Izvodeći na koncertima najlepša i najzahtevnija dela klasičnog repertoara kao i dela domaćih kompozitora, Camerata beleži brojne uspehe nastupajući s uglednim solistima(Stefan Milenkovic, Žerar Kose, Wendy Warner, Dejan Mladjenovic, Imre Kalman, Peđa Milosavljević, Boštijan Lipovšek, Julija Hartig, Megumi Teshima). Ansambl dobija sjajne kritike u kojima se uvek ističe lepota tona i upečatljiv izraz. “Pored velike muzikalnosti I entuzijazma, ono što ovaj orkestar izdvaja i svrstava u sasvim posebnu kategoriju muzičkih sastava je ogromna ljubav i predanost kojom se muzičari prepuštaju sviranju i muzici samoj, a što je kvalitet, koji se i u razmerama evropski renomiranih orkestara, danas ne sreće baš često“, napisala je o Camerati nasa poznata kompozitorka i akademik Isidora Žebeljan. RTV Vojvodina ubrzo po ponovnom osnivanju orkestra nudi mogućnost studijskog snimanja svakog izvedenog dela. Orkestar Camerata Academica  po brojnosti članova je dovoljno mali da može da održi koncerte u gotovo svakoj sali u Srbiji,a opet dovoljno veliki i kvalitetan da publici može da pruži pored užitka u finom kamernom muziciranju, i pun simfonijski doživljaj.

 

Spisak umetnika:

  1. Robert Lakatoš, violina
  2. Bojan Glušica, violina
  3. Aleksandar Uzelac, violina
  4. Sergej Šapovalov, violina
  5. Dušan Birač, violina
  6. Iva Stanković, violina
  7. Mihal Budinski, violina
  8. Sonja Novčić, violina
  9. Miroslav Majstorović, violina
  10. Jožef Bisak, viola
  11. Anna Klem Aksentijević, viola
  12. Borut Pavlič, viola
  13. Marko Miletić, violončelo
  14. Kristof Jahn, violončelo
  15. Vladimir Bogdanović, violončelo
  16. Petar Holik, kontrabas
  17. Milan Milanov, kontrabas

 

Umetnički rukovodilac:  Marko Miletić


 

MACIEJ ZOLTOWSKI, dirigent (Poljska)

Maciej Zoltowski (r. 1971 u Varšavi) je poznat po svojoj odanosti muzici 20. i 21. veka. Kako je i sam kompozitor, razvio je jake veze sa savremenom muzičkom scenom, kao i sa najboljim solistima našeg vremena. Njegovo temeljno i raznovrsno znanje mu omogućava neviđen uvid u muziku koju diriguje. Maestro Zoltowski sarađuje sa mnogim poljskim simfonijskim orkestrima, uključujući Nacionalni simfonijski orkestar poljskog radija (Katovice), Poljski Radio orkestar (Varšava), Poljski orkestar Muzičke omladine, Beethoven Academy Orchestra i Poznansku filharmoniju. Međunarodna publika je mogla da vidi dirigenta Zoltowskog u mnogim dvoranama Evrope, Azije i Severne Amerike. Njegova najnovija saradnja uključuje: Las Colinas Symphony Orchestra (SAD), Voronezh Philharmonic Orchestra (Rusija), Shumen State Symphony (Bugarska), Orchestra Filarmonica Nino Rota (Italija), Cyprus Symphony Orchestra, Orchestra da Camera del Trasimeno (Italija), Orquesta de Cámara de Bellas Artes (Meksiko), Orquesta Sinfónica del Estado de México, Orquesta Sinfónica de la Universidad de Guanajuato (Meksiko), Orquesta Sinfónica de la Universidad Autónoma de Nuevo León (Meksiko), Orquesta Sinfónica de Yucatán (Meksiko), Krasnoyarsk Symphony Orchestra (Rusija), Çukurova State Symphony Orchestra (Turska), the Pilsen Philharmonic (Ceska Republika), the Wuhan Symphony Orchestra (Kina), Sinfonia Finlandia Jyväskylä (Finska), Vogtland Philharmonie (Nemacka) and Mikkeli City Orchestra (Finska).

Kompozicije Macieja Zoltowskog su izvedene na brojnim festivalima između ostalih: Two Days and Two Nights u Odesi (Ukrajina), festival Europe-Asia u Kazanu (Tatarstan-Russia), Rheinsberger Musiktage zu Pfingsten u Rheinsberg-u (Nemacka) Roaring Hooves u Mongoliji, Composium 1999 u Tokiju, Sound Ways u St. Petersburgu, Past and Future u Odesi i World Music Days 2002 u Hong Kongu. Maciej Zoltowski je studirao violinu u prestižnim muzičkim školama “F. Šopen” i “ J. Elsner” u Varšavi. Kad je stekao diplomu violiniste, nastavio je studije na Muzičkoj akademiji “F. Šopen” u Varšavi, gde je diplomirao kompoziciju 1996. godine i dirigovanje 1997. i obe M.A. diplome dobio sa nagradama. Njegovi profesori na akademiji su bili prof. Marian Borkovski i prof. Riszard Dudek. Maciej Zoltowski je učestvovao u mnogim master-kursevima pod nadzorom značajnih umetnika kao što su Yuri Simonov, Zoltán Pesko, Lászlo Tihanyi, i Gianluigi Gelmetti. Za umetnička dostignuća, dva puta je dobio stipendije poljskog Ministarstva kulture i Tadeusz Baird stipendiju. Godine 1997., dobio je stipendiju Stiftung Kulturfonds u Kunstlerhaus Schloss Viepersdorf. Godine 2000. osvojio je stipendiju za mlade dirigente Japanske muzičke fondacije JESC. Pobednik je prvog takmičenja kompozitora koji je organizovalo drustvo Musica Sacra u Varšavi. Godine 1999. bio je finalista na takmičenju Toru Takemitsu Composition Award (Tokio). Predsednik Republike Poljske ga je odlikovao Srebrnim Ordenom za zasluge 2002 godine. Maciej Zoltowski je radio u mnogim poljskim muzičkim institucijama kao: Predsednik organizacije “Mladi krug poljskih kompozitora” , generalni sekretar varšavskog ogranka Unije poljskih kompozitora, generalni sekretar i zatim predsednik Muzičke omladine Poljske, i poljskog dela Medjunarodne Muzičke Omladine. Od 2010. je predsednik poljskog ogranka ISCM (International Society for Contemporary Music) .

Kao umetnički direktor i dirigent Kiparskog državnog orkestra (2002.) Maciej Zoltowski je doveo ansambl do visokog umetničkog standarda. To je rezultiralo mnogim međunarodnim turnejama orkestra pod njegovim vodjstvom, gostovanjima u Londonu, Kopenhagenu, Parizu i Atini. Samo na Kipru, izveli su preko 80 koncerata, operskih i baletskih predstava. Od jula 2007, Maciej Zoltowski je Upravni i umetnički direktor Radom kamernog orkestra (ROK) u Poljskoj. Diskografija Maestra Zoltowskog ukljucuje snimke za The Steinway Club Cyprus: Rachmaninov’s Piano Concertos Nos. 2 and 3 sa Dimitris Sgouros-om i svetsku premijeru kompozicije “Concerto for 10 Pianos and Orchestra” kompozitora Savvas Savva. Drugi diskovi ukljucuju Radom Kamerni Orkestar : “Grażyna Bacewicz – Works for Chamber Orchestra” vol. I and II, koji je primljen sa entuzijazmom od strane medjunarodne stampe i nominovan za nagradu International Classical Music Awards 2011. Njegov najnoviji disk “Krzysztof Penderecki – Works for String Orchestra” je izdala kuća DUX povodom kompozitorovog 80-tog rodjendana i ukljucen je u prestiznu kolekciju “Penderecki Special Edition”.


 

ANNA MIERNIK, pijanistkinja (Poljska)

Ana Miernik je jedan od retkih zaista izuzetnih poljskih umetnika mlađe generacije.

/ Zbignjev Lampart, kompozitor, muzički kritičar /

 

Kao solista i kamerni muzičar već je nastupala na 5 kontinenata, u 24 zemalja (Jermenija, Australija, Belgija, Brazil, Kanada, Čile, Kolumbija, Francuska, Gruzija, Izrael, Italija, Kazahstan, Litvanija, Luksemburg, Makedonija, Meksiko, Crna Gora, Novi Zeland, Poljska, Peru, Srbija, Slovenija, Turska, SAD). Dobitnica je nekoliko međunarodnih i nacionalnih nagrada. Nastupala je (2015. godine) u Karnegi Holu u Njujorku (Weill Recital Hall). Takođe je nastupala u gradovima kao što su Rim (Italija), Tbilisi (Gruzija), Jerevan (Jermenija), Almati (Kazahstan), Tel Aviv i Haifa (Izrael), Monterej (Meksiko). Tokom svoje turneje u Australiji, Novom Zelandu, Kanadi i SAD (2013. godine) Anna je izvela 15 koncerata, uključujući koncert u svetski poznatoj dvorani Sydney Opera House, kao i u gradovima kao sto su Brisbane, Calgari, Canberra, Melbourne, Ottava, Perth, Wellington ( Novi Zeland). Tokom svog drugog boravka u Australiji 2016. godine nastupala je sa orkestrom posebnim povodom. Bio je to koncert u Melbourne Town Hall-u gde je, pre tačno 111 godina, njen velik zemljak Ignacy Jan Paderewski nastupao.

Anna je diplomirala na Muzičkoj Akademiji u Krakovu 2013. godine po završetku studija kod profesora Andrzej Pikula. Takodje je studirala sa profesorom Slawomirom Zubrzyckim ( kreatorom instrumenta viola organista) . Učestvovala je na majstorskim casovima (masterclass) kod eminentnih pedagoga kao što su prof. Paul Badura-Skoda i prof. Dina Yoffe. Njen prvi album sa sonatama Bramsa i Franck-a je izasao 2014. godine. Ideja za disk je potekla iz saradnje sa svetski-poznatom violinistkinjom Patrycjom Piekutowskom koja je pozvala Annu da joj se pridruži u projektu. Kako njen repertoar obuhvata dela više od 20 poljskih kompozitora (uključujući Šopena, Lutoslavskog, Szimanovskog), redovno dodaje njihove kompozicije programima svojih koncerata. Na taj način promoviše poljsku muziku u inostranstvu. Zahvaljujući fascinaciji modernom muzikom, Anna je premijerno izvodila razne kompozicije – čak i one koje su njoj posvećene. Kao priznanje njenih umetničkih dostignuća Anna Miernik je osvojila brojne stipendije. Njeni snimci su emitovani od strane raznih medija a kritike njenih koncerata su objavljene u međunarodnim novinama.


 

RAFAL ZURAKOWSKI, tenor (Poljska)

Rafal Zurakowski – pevač-tenor, pijanista, pedagog, imao je intenzivnu koncertnu i pedagošku karijeru. Rođen je u gradu Opole, gde je u ranom detinjstvu počeo da svira klavir, i gde je završio muzičku školu Frederic Chopin. Počeo je studije klavira na Muzičkoj akademiji u Vroclavu kod profesora Vladimira Obidovicz-a, a produbio ih je na majstorskim časovima kod profesora kao sto su Victor Meržanov i Aleksej Orłoviecki u interpretiranju Baha, Bramsa, Rahmanjinova, Lista. Tokom studija klavira zainteresovao se za solo-pevanje koje je postalo njegova strast. To je dovelo do paralelnog studiranja pevanja na Akademiji kod profesora Eugene-a Sasiadek-a. Umetnost pevanja je usavršavao u školi Hochschule für Musik u Beču gde mu je professor bio Sebastian Vittucci, a kasnije na brojnim majstorskim kursevima i kroz kontakte sa ličnostima kao sto su prof. G Kahri, prof. T. Zilis-Gara.

Laureat je takmicenja “V Vocal Competition” u Duszniki-Zdroju. Saradjivao je sa većinom poljskih orkestara, kao i ansamblom Lower Silesian Opera. Učestvovao je na brojnim festivalima medju kojima su: the International Festival of Vratislavia, Cantans EuroSilesia International Music Festival, the Moniuszko Festival (Kudowa-Zdroj), Festival of Sacred Music Gaude Mater (Częstochowa), the Vienna International Music Festival (Wroclaw), International Festival Gaude Mater Polonia, festival Days of German Culture (Opole), Festival International de Musique Sion, Valais, festival On the day of Music and the Jewish Culture (Opole), Polish Composers Forgotten, Opole Days Oratorio, u saradnji sa muzičarima kao sto su Shlomo Mintz, Dalia Atlas, Peter Fanger, Friedeman Bohme, Boguslaw Davidow, Wieslaw Ochman, Zygmunt Rychert, Miroslaw Jacek Blaszczyk, Krzysztof Pelech, and Krzysztof Jakowicz. Učestvovao je na mnogim koncertima kojima je dirigovao njegov brat Bartosz Żurakowski . Gostovao je u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Belgiji, Španiji, Češkoj Republici, Švajcarskoj i Danskoj.

Glavni interes u njegovoj pevačkoj karijeri su oratorio i kantata, različitih perioda i stilova. Godine 1997. učestvovao je u poljskoj premijeri oratorija “Hrist” Franca Lista. Snimio je brojne radio i tv-emisije. Pored pedagoškog rada angazovan je kao vokalni konsultant hora Opole Philharmonic Choir.


 

MATE BEKAVAC, klarinetista (Slovenija)

Jedan od najuspešnijih klarinetista svoje generacije u svetu, unazad nekoliko godina beleži zapažene nastupe i u svojstvu dirigenta. Klarinet je počeo da uči u Ljubljani, kod prof. Franca Tržana (F. Trzan) i prof. Mate Brleka, dok je studije završio na Univerzitetu u Gracu, u klasi prof. Bele Kovača (B. Kovács), a master studije na salcburškom „Mocarteumu“ u klasi prof. Alojza Brandhofera (A. Brandhofer). Usavršavao se na njujorškom „Džulijardu“ u klasi prof. Čarlsa Najdiha (Ch.Neidich) i na Pariskom konzervatorijumu u klasi prof. Mišela Arinjona (M. Arrignon). Za visoke umetničke domete postignute na studijama u Salcburgu, dodeljena mu je počasna nagrada austrijskog Ministarstva nauke i umetnosti. Pobednik je velikog broja takmičenja u Lisabonu, Sevilji, Beogradu, takmičenja „Mocarteum“, finalista je takmičenja YCA u Njujorku, dobitnik „Grand prija“ takmičenja „Yamaha“ u Beču i dr.

Kao solista, nastupao je s kamernim orkestrima „Franz Liszt“, „Cappela Istropolitana“, „Camerata Israel“, Moskovskim solistima, Salcburškim solistima, Minhenskim solistima, Zagrebačkim solistima, zatim sa svim orkestrima u Sloveniji, kao i filharmonijama van zemlje. U kamernoj muzici ostvario je saradnju s violinistom Gidonom Kremerom (G. Kremer), flautistkinjom Irenom Grafenauer (I. Grafenauer), oboistom Hajncom Holigerom (H. Holliger), pijanistkinjom Elenom Baškirovom, violončelistkinjom Sol Gabetom (S. Gabeta), violistom Jurijem Bašmetom (Y. Bashmet), kvintetom „Tartini“. Solo klarinet je svirao u Evropskom kamernom orkestru, Malerovom kamernom orkestru i Kraljevskom orkestru „Koncertgebaua“. Njegov repertoar obuhvata dela baroka, klasicizma, romantizma, kao i savremenog repertoara za klarinet, uključujući komade s uticajima džeza i klecmera. Čest je gost festivala u Lokenhausu (Austrija), Jerusalimu, Bazelu, Dubrovniku, Lucernu, Minhenu. Mate Bekavac je ostvario trajne audio zapise za arhiv Slovenačkog radija, a sa Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije i dirigentom Antonom Nanutom snimio je neka od kapitalnih dela literature za klarinet.


 

GUDAČKI KVARTET KRONBERG AKADEMIJE

Više od dvadeset godina Akademija u Kronbergu obezbedjuje najbolje moguće uslove za razvoj i plasiranje u profesionalnu sferu najtalentovanijih violinista, violista i violočelista. Od 2007.godine kroz svoj Master program, Kronberg akademija obezbedjuje malom broju izabranih polaznika rad sa najkvalitetnijim pedagozima, redovne master-klasove sa velikim solistima, priprema ih za medjunarodne konkurse i pomaže im da otpočnu svoje karijere. To je jedno od najkvalitetnijih mesta u svetu za školovanje gudača danas.


 

WILLIAM HAGEN, violinista (Sjedinjene Američke Države)

Vilijam Hagen je rođen u Salt Lake City-ju, (SAD), 1992. godine i počinje da svira violinu sa četiri godine. U desetoj godini je počeo svoje muzičko obrazovanje sa Robertom Lipsett-om na konzervatorijumu «The Colburn Community School of Performing Arts» u Los Anđelesu. Nakon dve godine provedene sa Itzhak Perlmanom na akademiji Juilliard School, vratio se u Kaliforniju 2012. godine i nastavio studije sa Robertom Lipsett-om na Colburn konzervatorijumu. Učestvovao je u majstorskim kursevima sa profesorima kao sto su Ana Chumachenco, Pinchas Zukerman, Gabor Takacs-Nagi i Menahem Pressler.

Od njegovog debija u devetoj godini sa Utah simfonijskim orkestrom, Vilijam Hagen je nastupao sa orkestrima kao što su: St Louis simfonijski orkestar, Kraljevski filharmonijski orkestar iz Lieža, ORF Radio Symphony Orchestra, Briselska filharmonija, Nacionalni orkestar Belgije i Aspen filharmonija na Festivalu muzike u Aspenu, sa dirigentima kao što su Marin Alsop, Plasido Domingo, Ludovic Morlot, Christian Arming, i Hugh Volff, i svirao je na koncertima u Tokiju, Briselu i Los Anđelesu, kao i na Kolmar festivalu u Francuskoj. Vilijam je osvojio treću nagradu na takmicenju «Kraljica Elizabeta» 2015.godine i drugu nagradu na takmičenju Fritz Kreisler u Beču 2014. godine. Svira na violini Andrea Guarneri pravljenu u Kremoni 1675. godine.

Vilijam Hagen je učestvovao kao Master polaznik Kronberg Akademije 2015.godine kod profesora Christian Tetzlaff-a i Mihaele Martin i nastupao sa umetnicima kao sto su : Mate Bekavac, Gidon Kremer, Steven Isserlis i Christian Tetzlaff na koncertu “Kamerna muzika povezuje svet” 2016.godine. Od oktobra 2016.godine studira kao clan programa “Mladi Solista” na Kronberg akademiji, kod profesora Christiana Tetzlaffa. Ove studije finansira Dieter und Elizabet Federsen Stipendium.


 

DAVID CASTRO-BALBI, violinista (Francuska)

David Castro-Balbi je rođen u porodici duge muzičke tradicije. Poceo je da svira violinu sa pet godina na konzervatorijumu u Bezansonu u klasi Bernarda Mauppin-a, gde je i diplomirao sa 13 godina. Godine 2007. primljen je na Pariski regionalni konzervatorijum u klasu Larise Kolos da bi dve godine kasnije jednoglasno diplomirao. Takođe, 2009. godine studira u klasi kod Svetlin Roussev-a na Pariskom nacionalnom konzervatorijumu. Jedan je od osnivača Trio Suiana koji je primljen u klasu kamerne muzike kvarteta Ysaye na konzervatorijumu u Parizu.

David je bio izabran u 15-toj godini da svira sa Académie Internationale de Musique u dvorani Victoria Hall u Ženevi i u koncertnoj dvorani Theatre du Champs-Elysées u Parizu kad je dirigovao Seiji Ozava 2009. godine. Dobitnik je nekoliko prvih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima za solo violinu i kamernu muziku. Osvojio je Prvu nagradu na takmičenju mladih umetnika u Koloradu (SAD) i na Mirecourt Međunarodnom takmičenju za violinu gde je svirao Mendelsonov koncert u E – duru sa Nacionalnim orkestrom Lorraine kojim je dirigovao Jacques Mercier. Laureat je i dobitnik nagrade publike na međunarodnom takmicenju “Muzička Omladina” u Beogradu, gde je svirao Šostakovičev Koncert za violinu br. 1 sa orkestrom Radio-televizije Beograd. 2012. Godine je svirao Sen-Sansov koncert (Op. 20) za violinu i orkestar i Havanaise sa gudačkim ansamblom iz Bordoa kojim je dirigovao Jean- Jacques Kantorow.

U 2012. godini je pobedio na Académie Internationale des cimes de Val d’Isère u klasi Larise Koloss. Osvojio je Prvu i Cetvrtu specijalnu nagradu, a među njima i EMCI nagradu na Međunarodnom takmičenju Louis Spohr za mlade violiniste u Vajmaru 2013. godine. U oblasti kamerne muzike, dobio je 2. nagradu i specijalnu nagradu za najbolju interpretaciju savremene kompozicije na međunarodnom takmicenju “Franz Schubert und die Musikue der Moderne” u Gracu (Austrija) i Prvu nagradu na Bacewic Međunarodnom takmičenju u Lođu ( Poljska) sa triom Suiana.

David trenutno studira u HFM Hanns Eisler u Berlinu (Nemačka) sa Koljom Blaher. Svira violinu koju je specijalno za njega napravio Jacques Fustier, poklon banke CIC Nord i Fondation de Lille.


MATHIS ROCHAT, violista (Francuska)

Matis Rochat je rođen u Ženevi 1994. godine i odrastao je u Francuskoj pre nego što se preselio u Keln 2006. godine. Muzičke studije u Accademia d’Archi je počeo na violini i prešao na violu sa 13 godina kod profesora Bernhard Oll-a. Poceo je studije 2010. godine kod profesora Antoine Tamestit-a na Univerzitetu za muziku u Kelnu i studirao tamo kao mladi student do 2013. godine. Trenutno studira u klasi profesorke Tatjane Masurenko na Felix Mendelssohn Bartholdi Univerzitetu za muziku i pozorište u Lajpcigu. Ucestvovao je na mnogim majstorskim kursevima eminentnih profesora kao što su Hartmuth Rode, Thomas Riebl, Garth Knok i Martin Outram, kao i na kursevima kamerne muzike sa kvartetom Aurin String Quartett i Ensemble Modern Frankfurt. Tokom vremena dok je svirao kao solo viola nemačkog nacionalnog omladinskog orkestra, Matis Rochat je radio sa dirigentima kao što su Sir Simon Rattle, Markus Stenz, Sebastian Veigle, i Michael Sanderling.

Između 2007. i 2010. godine Matis Rochat je osvojio nekoliko nagrada u kategorijama solo i kamerne muzike na takmicenju nemačke nacionalne omladine “Jugend Musiziert” kao i treću nagradu na takmicenju “Maria Pajmanns-Kania Preis” (2008). U skorije vreme je bio polufinalista (2014. godine) na takmicenju Cecil Aronowitz u Birmingemu, a ranije ove godine je osvojio specijalnu nagradu za interpretaciju jedne kompozicije Britten-a na 53. Međunarodnom Betovenovom takmičenju u Hradecu.


ELLA VAN POUCKE, violončelistkinja (Holandija)

Holandska violončelistkinja Ella van Poucke, rođena u Amsterdamu 1994. godine, jedna je od vodećih violončelista svoje generacije. Ella je dobitnik prve nagrade na Međunarodnom takmičenju “Isang Yun” 2015. godine. Dobitnica je mnogih nagrada medju kojima su : Leopoldinum Award 2015, Prix Nicolas Firmenich 2013, Elisabeth Everts Award 2014, Prix Academie Maurice Ravel 2012, Dutch Musician of the Year 2012, prva nagrada takmičenja Princess Christina Competition (2008) kao i specijalne nagrade za izuzetan nastup na takmičenju Grand Prix Emanuel Feuermann 2014.

Posle debitantskog nastupa u dvorani Concertgebouw sa 10 godina, nastupala je u svim većim salama Holandije, u mnogim vrhunskim dvoranama u Evropi , SAD i Aziji. Kao solista Ella je nastupala sa raznim orkestrima kao sto su : Netherlands Philharmonic Orchestra, HR-Sinfonie Orchester, Amsterdam Chamber Orchestra, Rotterdam Philharmonic Strings, Varsovia Chamber Orchestra, Polish Chamber Orchestra, the Mainzer Kammer Philharmonie, Junge Sinfonie Berlin, Tongyeong Festival Orchestra i saradjivala sa umetnicima kao što su Michael Sanderling i Christoph Eschenbach. U novembru 2012. je premijerno izvela Cello Concerto, koji je za nju komponovao finski kompozitor Uljas Pulkkis tokom Međunarodnog Čelo bijenala u Amsterdamu. U septembru 2013. je izvela isto delo u Nemačkoj na Kronberg festivalu, sa orkestrom HR- Sinfonie Orchester Frankfurt. Ella se redovno pojavljuje na holandskom radiju i televiziji i nastupala je za Arte TV u Nemačkoj i Francuskoj. Gostovala je u Nemačkoj u programu “Stars von Morgen” čiji je voditelj Rolando Villazon.

Kao strastveni kamerni muzičar Ella je nastupala sa muzicarima kao sto su Andras Schiff, Gary Hoffman, Nobuko Imai, Tabea Zimmermann, Christian Tetzlaff, Viviane Hagner, Lawrence Power, Gidon Kremer, Colin Carr, Matthias Schorn, Andreas Reiner, Vilde Frang, Simone Lamsma, Claire Desert, Philippe Graffin, Kvartet Prazak , Kvartet Kelemenn, i Kvartet Schumann. Redovno nastupa sa pijanistom Jean-Claude Vanden Einden i sa svojim bratom Nicolas-om Van Poucke.

Gostovala je gost na brojnim međunarodnim festivalima kao što su Festspiele Mecklenburg Vorpommern, West Cork Chamber Music Festival, Music@Menlo, Krzyzowa Music, Kaposfest Hungary, Internationaal Kamermuziek Festival Utrecht, Kronberg Festival, the Amsterdamse Cello Biennale i bila je pozvana da učestvuje na festivalu Verbier akademije 2009., 2013. i 2014. godine. Redovni je član drustva Amsterdam Chamber Music Society, i umetnički direktor festivala Chamber Music Festival Amsterdam koji su osnovali ona i njen brat pijanista Nicolas 2010. godine. Kao holandska “Rising Star” Ella je pozvana da izvede dva Carte Blanche koncerta u dvorani Concertgebouw u Amsterdamu 2013-14 godine. Njeni budući nastupi uključuju solo nastupe sa Briselskom filharmonijom, orkestrom Hamburger Camerata, Nacionalnim orkestrom mladih Holandije i Leopoldinum kamernim orkestrom. U avgustu 2017. Ella će biti mladi “Umetnik u rezidenciji” NYO (Dutch National Youth Orchestra).

Rođena u porodici muzičara, Ella je počela da svira violončelo sa šest godina. Upisala se na Kraljevski Konzervatorijum u Hagu sa 10 godina i kasnije nastavila studije na Konzervatorijumu u Amsterdamu sa profesorom Godfried Hoogeveen. Imala je nekoliko majstorskih časova ( masterclass) i saradjivala sa muzičarima kao što su : Andras Schiff, Miklos Perenyi, Daniel Barenboim, Christoph Eschenbach, Yuri Bashmet, Gidon Kremer, Steven Isserlis, Menahem Pressler, Mauricio Fuks, Laurence Lesser, Anner Bijlsma, Bernard Greenhouse, Mischa Maisky, the Emerson Quartet. Od 2011. godine studirala je kod profesora Frans Helmersona na Kronberg Academy Masters u Nemačkoj. Njene studije je finansirao Von Opel / Schaefer Stipendium. Od jeseni 2016. godine Ella je Artist in Residence u Queen Elisabeth Music Chapel u Briselu, gde studira kod profesora Gary Hoffman-a. Svira na čelu S. Rombouts iz Amsterdama, poklonu nepoznatog dobrotvora.


IRENA GRAFENAUER, flautistkinja (Slovenija)

Irena Grafenauer (1957) je počela svoje muzičko obrazovanje sa 8 godina. Posle završetka studija na Muzičkoj Akademiji u Ljubljani 1974. godine, nastavlja studije sa Karlheinz Zöller-om i Aurèle Nicolet-om. Dobitnica je prvih nagrada na medjunarodnim takmičenjima u Beogradu (1974), Ženevi (1978) i Minhenu (1979). Od 1977. do 1987.godine je solo flauta Bavarskog Radio-Simfonijskog orkestra kojim su dirigovarli Rafael Kubelik i Sir Colin Davis. U oktobru 1987. je imenovana za profesora Akademije Mozarteum u Salcburgu gde je predavala više od dve decenije. Uspešno je gostovala kao solista u mnogim evropskim zemljama, Americi, Japanu i Australiji. Redovno učestvuje na Lockenhaus festivalu Gidona Kremera od 1981.godine,a svirala je i često sa orkestrom « Kremer & Friends » .

Irena Grafenauer je osnovala duo sa harfistkinjom Mariom Graf sa kojom deli dugo i harmonično partnerstvo. Takodje je redovno svirala sa Berlinskom Filharmonijom, duetom koji čine Jörg Baumann i Klaus Stoll, pijanistima kao što su Oleg Maisenberg, Robert Levin, i Helmut Deutsch, gitaristom Eliotom Fiskom i kvartetom Kerubini. Irena Grafenauer snima eksluzivno za Philips kompaniju. Angažovali su je da snimi Mocartove koncerte i kvartete sa članovima orkestra Academy of St. Martin-in- the-Fields kao i francuski album sa delima kompozitora kao što su Debussy, Ravel, Ibert i Roussel.


SIMFONIJSKI ORKESTAR AKADEMIJE UMETNOSTI (Novi Sad,Srbija)
Povod za osnivanje Simfonijskog orkestra Akademije umetnosti bio je završni koncert 13. Susreta muzičkih akademija Jugoslavije, održan u Novom Sadu 24. maja 1986. godine. Tom prilikom studenti s različitih jugoslovenskih visokih muzičkih škola učestvovali su u pripremi Mocartovog Rekvijema i Listovog Koncerta za klavir i orkestar br. 1, pod dirigentskom palicom maestra Mladena Jagušta. Posle uspešno izvedenog programa, tadašnje rukovodstvo akademije, na čelu s dekanom prof. Nenadom Ostojićem, odlučuje se za formiranje stalnog simfonijskog ansambla čiji će sastav činiti studenti AU koji bi u toku svog školovanja imali prilike da realizuju po dva ili više projekata za vreme studijske godine. Već u decembru 1986. godine ovaj ansambl predstavio se publici zajedno s Mešovitim horom Akademije umetnosti, što će biti gotovo redovna praksa sve do danas. Naime, pored simfonijske muzike, orkestar će u toku tri decenije svog postojanja često izvoditi repertoar koji uključuje mise, oratorijume i druga vokalno-instrumentalna dela, pa je tako združeni ansambl instrumentalista i horista bio i ostao poligon za sticanje zrelosti svim studentima i studentkinjama Departmana muzičke umetnosti. „Razlika između profesionalaca i ovih studenata”, istakao je u jednom intervjuu dugogodišnji dirigent ovog ansambla, maestro Mladen Jagušt, „jeste to što imaju tog mladalačkog entuzijazma više nego profesionalni orkestar… ta su deca kao omađijana zvukom orkestra koji nikada do tada nisu iskusili… naprosto zaluđena… crvene im se uši – iz petnih žila sve što mogu to i daju!”
Simfonijski orkestar Akademije umetnosti ostvario je do sada preko pedeset koncerata u Novom Sadu, a neretko su programi bili izvođeni i u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, Negotinu, Somboru, Zrenjaninu i Subotici.
Posle dugogodišnjeg delovanja maestra Mladena Jagušta, stalni dirigent ansambla danas je prof. Andrej Bursać, a kao gosti – dirigenti nastupali su Željka Milanović, Fedor Prodanov, Berislav Skenderović, Saša Nikolovski Đumar (Makedonija), Tomislav Fačini (Hrvatska), Ilmar Lapinš (Litvanija), Mark Rasel Smit (SAD), Klaudio Vandeli (Italija) i dr.
Sa Simfonijskim orkestrom Akademije umetnosti nastupali su naši renomirani umetnici: Rita Kinka, Kemal Gekić, Iris Kobal, Ištvan Varga, Dejan Bogdanović, Irina Jašvili, Dorijan Leljak, Ratimir Martinović, Željko Lučić, Milan Miladinović, Mihajlo Zurković, Aleksandar Tasić, Laura Levai Aksin, Robert Lakatoš, Jasminka Stančul, Dejan Mlađenović, Florijan Balaž, Jadranka Petrović, Ljudmila Gros i mnogi drugi.


 

ANDREJ BURSAĆ, dirigent (Srbija)

Diplomirao je klavir i dirigovanje, a potom stekao zvanje magistra dirigovanja.
Umetničku karijeru započinje kao dirigent čuvenog hora „Josif Marinković“ iz Zrenjanina, na čijem čelu se našao ubrzo posle smrti svog oca Slobodana Bursaća, legendarnog vođe ovog ansambla, nastavivši već naredne 1994. godine njegov rad i negovanje prepoznatljiivog, specifičnog stila interpretacije, posebno duhovne muzike. Ovaj sastav je tokom svoje bogate istorije, pored titule najboljeg hora sveta (stečene 1987. u velškom gradu Langolenu), osvojio brojne nagrade i gostovao na najprestižnijim scenama u zemlji i inostranstvu.
Dirigentsku aktivnost Andrej Bursać dalje razvija saradnjom s ansamblima i institucijama poput Opere SNP-a u Novom Sadu, Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra, Simfonijskog orkesta i Hora Akademije umetnosti u Novom Sadu, Vojvođanskog mešovitog hora, Novosadskog kamernog orkestra, ansambla „Camerata Academica“ i drugih, pokazujući veliku raznovrsnost umetničkog delovanja. Njegov repertoar obuhvata horske i simfonijske, odnosno koncertantne kompozicije, veliki broj vokalno-instrumentalnih formi, dela operskog i operetskog repertoara, kao i ostvarenja za kamerni orkestar, a najzad i numere iz oblasti popularne muzike.
Pod pokroviteljstvom Vlade Vojvodine, umetnik 2006. godine osniva Vojvođanski mešoviti hor, s ciljem dostizanja visokih umetničkih dometa, s kojim izvodi brojne koncerte u zemlji i inostranstvu. Repertoar hora obuhvata klasične i savremene vokalno-instrumentalne kompozicije, kao i dela standardnog horskog a cappella repertoara. Dirigujući mnogim ansamblima, od kamernih, horskih, operskih, pa sve do orkestarskih, ravnopravno negujući horski, instrumentalni i vokalno-instrumentalni žanr, Andrej Bursać pokazuje podjednak senzibilitet i prema tradicionalnom i prema savremenom muzičkom izrazu.
Zaposlen je kao redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu i šef Katedre za dirigovanje. Bio je gostujući predavač na Umjetničkoj akademiji u Osijeku, a od 2008. do 2012. i član Gradskog veća za kulturu Novog Sada. Godine 2011. je pokrenuo inicijativu da se grad Novi Sad kandiduje za evropsku prestonicu kulture i bio prvi predsednik Organizacionog odbora „NS EPK“.


STEFAN MILENKOVIĆ, violinista (Srbija)

Dobitnik nagrada “Umetnik veka Srbije” (2002), “Najhumanija licnost” (2003), i “Brend ličnost godine” (2010), violinista Stefan Milenković ima plodnu karijeru kao međunarodno traženi solista, sa izuzetnom profesionalnošću i kreativnošću. Milenkovićeva 2016. godina – 17 sezona uključuje nastupe sa orkestrom Sinfonica di Milano Giuseppe Verdi (Italija), orkestrom Haydn Bolzano (Italija), Filharmonijom Odese (Ukrajina), Filharmonijom Oklahoma City (SAD), Simfonijskim orkestrom Lake Forest Orchestra (SAD), i orkestrom Filarmonica Marchigiana (Italija). Nedavni nastupi uključuju saradnju sa Utah Simphony Orchestra (SAD), Grand Rapids Orchestra (SAD), Mississippi Orchestra (SAD), Slovenačkom filharmonijom (Slovenija), orkestrom I Virtuosi Italiani (Italija), i sa solistima kao što su bariton Nathan Gunn (SAD) i mecosopran Isabel Leonard (SAD). Priznat kao jedan od najvećih violinista svoje generacije, Milenković se pojavio u više navrata u nekim od najpoznatijih svetskih dvorana kao što su Carnegie Hall, Njujork (SAD), Kennedy Center, Washington (SAD), Cadogan Hall, London (Velika Britanija ), Suntori Hall, Tokio (Japan), kao i teatrima Italije medju kojima su La Fenice (Venecija), San Carlo (Napulj), i Petruzzelli (Bari). Njegovi brojni nastupi sa orkestrom uključuju Indianapolis Symphony Orchestra, Berlin Symphony Orchestra, Orpheus Chamber Orchestra, Aspen Chamber Symphony, Helsinki Philharmonic, NDR Radiophilharmonie, Hannover Symphony Orchestra, Orchestra Radio-France, Bolshoi Theatre Orchestra, National Orchestra of Belgium, Mexico State Symphony, Orquestra Sinfonica de Estado de Sao Paolo, i Melbourne and Queensland Symphonies, a nastupao je sa dirigentima kao što su Sir Neville Marriner, Lorin Mazel, Vladimir Fedoseev, i Daniel Oren. Milenković je započeo svoju karijeru u ranoj mladosti. Nastupao je pred američkim predsednikom Ronaldom Reganom na božićnom koncertu sa 10 godina. Sledeće godine, svirao je pred Mihailom Gorbačovim u Beogradu. Sa 14 godina, svirao je pred papom Jovanom Pavlom II i sa 16 godina, je svirao svoj hiljaditi koncert u Montereju, u Meksiku. Sa 17 godina, bio je dobitnik nagrade na takmičenju “The Young Concert Artists International Competition” (SAD), kao i dobitnik na takmičenjima kao što su “International Violin Competition of Indianapolis” (SAD), “The Queen Elisabeth Competition” (Belgija), “Hannover Violin Competition” (Nemačka), “Tibor Varga Competition” (Švajcarska), “Rodolfo Lipizer Competition” (Italija), “Paganini Competition” (Italija), “Ludwig Spohr Competition” (Nemačka), i ”Yehudi Menuhin Competition” (Engleska). Duboko posvećen međunarodnim humanitarnim ciljevima, Milenković je 2002. godine primio nagradu “Lifting Up the World With Oneness Heart” za svoje humanitarne aktivnosti, koju mu je lično predao guru Sri Chinmoy. Takođe je učestvovao u brojnim gala koncertima pod okriljem UNESCO-a u Parizu sa umetnicima kao što su Placido Domingo, Lorin Maazel, Alexis Weissenberg, i Sir Yehudi Menuhin, a bio je aktivan kao “First Child Ambassador” tokom balkanskih ratova početkom 90ih. Kao muzičar širokih stilskih interesa, Milenković je svirao sa rok grupom Gorillaz (pet puta nominovanih za Grammy nagradu) u jednoj od najpoznatijih svetskih dvorana – Apollo Theater u Harlemu, u Njujorku. Kritički priznata izvedba je predstavljena uživo na kanalu MTV. Nedavna saradnja uključuje nastupe sa Edinom Karamazovim (lutista nominovan za Grammy nagradu), kao i muzičko partnerstvo sa gitaristom Vlatkom Stefanovskim i njegovim triom, gde je Milenković istraživao domen improvizacije i akustično-električne violine. Milenkovićeva diskografija obuhvata četiri komercijalna izdanja italijanske kuće Dynamic , za koje je snimio “J. S. Bach Complete Sonatas and Partitas for Solo Violin”, “Complete Music for Solo Violin “ N.Paganinija , “24 Capricci”, N. Paganinija, “Recital”, i N. Paganinijev “In cuor piu non mi sento”. Takođe je snimao i za jugoslovensku kuću PGP. Milenkovićeva nedavna CD izdanja uključuju prvi snimak sa orkestrom “Manchester Music Festiva” na kome su izveli Piano Trio i Piano Quartet Vittorio Giannini-a. Čvrsto posvećen pedagoškom radu, Milenković je predavao zajedno sa Itzhak Perlman-om na Juilliard školi u Njujorku, i u okviru programa “Perlman Music Program” , pre prihvatanja svog trentunog mesta vanrednog profesora violine na Univerzitetu “University of Illinois at Urbana-Champaign”. Milenković je i dalje najmlađi diplomac na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde je sa 19 godina završio magistarske studije, a završio je program “Professional Studies” na Juilliard školi u Njujorku kod gospođe Dorothy DeLay.


MILICA MARKOVIĆ, pijanistkinja (Srbija)

Milica Marković, rođena je 30.12.1993. godine u Vranju. Klavir je počela da uči sa osam godina u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Vranju, gde završava niže obrazovanje i dve godine srednjeg muzičkog obrazovanja u klasi profesorke Snežane Mitić i profesorke Svetlane Jovanović. Treću i četvrtu godinu srednjeg muzičkog obrazovanja završila je u Muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu u klasi profesora Čedomira Marjanovića. Školske 2012/2013. godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, muzički departman, upisala je studijski program Klavir, u klasi profesorke Jokuthon Mihailović, zatim profesora Mihajla Zurkovića. Septembra 2016. godine uspešno završava osnovne akademske studije sa prosekom 9,87 i upisuje master studije klavira na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Mihajla Zurkovića. Milica Marković je u toku osnovnih i master akademskih studija nastupala na brojnim koncertima, festivalima i međunarodnim takmičenjima:
Godišnjice velikana – omaž Karlu Filipu Emanuelu Bahu, povodom trista godina od rođenja (Multimedijalni centar Akademije umetnosti, Novi Sad, 2014. godine); solistički koncert Milice Marković (Muzička škola „Petar Konjović“ u Somboru, 2014. godine); III nagrada u VI kategoriji na međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Šapcu, 2015. godine; III nagrada u E kategoriji na međunarodnom takmičenju „Davorin Jenko“ u Beogradu, 2015. godine; učešće na SOMUS festivalu kao član kamernog ansambla Akademije umetnosti (Narodno pozorište u Somboru, 2015. godine); kulturni napad AUNS (Gradska kuća u Subotici, 2015. godine); koncert sa kamernim ansamblom Akademije umetnosti u saradnji sa Francuskim institutom u Srbiji povodom obeležavanja Svetskog dana muzike, 2015. godine; učešće na festivalu Akademije umetnosti “A fest” 2014. i 2016. godine; koncert studenata klavira AUNS (Galerija „Hol“ Akademije umetnosti, Novi Sad, januar 2016. godine); koncert studenata profesora Mihajla Zurkovića u Somboru 2016. godine; učešće na klavirskom festivalu “Piano summer Vranje” u Vranju, 2016. godine; II nagrada u VI kategoriji na međunarodnom takmičenju mladih pijanista u Šapcu, 2017. godine.
Milica Marković pohađala je majstorske kurseve kod renomiranih profesora i umetnika: Jokuthon Mihailović (Srbija), Evgeny Starodubtsev (Rusija), Grzegorz Kurzyńskog (Poljska), Jacques Rouvier (Francuska), Sergey Senkov (Rusija), Letizia Michielon ( Italija).
Milica Marković je bila stipendista fonda za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, školske 2014/2015. godine, kao i stipendista fonda za mlade talente Republike Srbije „Dositeja“ iz Beograda, školske 2015/2016. i 2016/2017. godine . Dobitnik je nagrade Univerziteta u Novom Sadu za uspeh postignut u školskoj 2012/2013., 2013/2014., 2014/2015., i 2015/2016. godini. Milica Marković u februaru 2017. godine zasniva radni odnos sa Akademijom umetnosti u Novom Sadu kao saradnik u nastavi na katedri za Klavir.


DANIJELA OLAČI, pijanistkinja (Srbija)

Danijela Olači rođena je 07.02.1992. godine u Pančevu. Niže muzičko obrazovanje stiče vanredno u Muzičkoj skoli „Kosta Manojlović“ u Smederevu, u klasi prof. Emilije Milošević, a srednje u Pančevu, u Muzičkoj školi „Jovan Bandur“ u klasi prof. Jelene Jelovac. Osnovne studije klavira upisuje 2012. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Jokuthon Mihailović, a potom prof. Mihajla Zurkovića. Diplomirala je 2016. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Mihajla Zurkovića. Osvojila je nekoliko nagrada kao solista i kamerni izvođač na republičkim i međunarodnim takmičenjima u zemlji. Tokom svog celokupnog školovanja usavršvala se na majstorskim kursevima kod eminentnih profesora kao što su: Jokuthon Mihailović – Srbija, Nevena Popović – Srbija, Lidija Bizjak – Francuska, Albreht Mamriev – Rusija, Arbo Valdma – Nemačka.

Tokom studija njena interesovanja i aktivnosti kreću se uglavnom putem kamerne i muzike komponovane za saksofon i klavir, aktivno sarađuje sa svim članovima kvarteta saksofona „Quattro temperamenti“ koji čine: Srđan Paunović, Lovro Livajić, Filip Orlović i Nikola Macura. Nastupala je na koncertima u organizaciji Akademije umetnosti u Novom Sadu kao solista, kamerni izvođač u različitim sastavima i korepetitor muzike za saksofon, na festivalu „A fest“ u Novom Sadu kao solista i kamerni izvođač i na trećem međunarodnom festivalu saksofona „Belgrade saxpirience“ sa triom „Librement“ u sastavu: Bunford Gabor – saksofon, Srđan Paunović – saksofon, Danijela Olači – klavir. Trenutno je student master akademskih studija, odsek klavir, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Mihajla Zurkovića.


MILICA JANEVSKI, glumica (Srbija)
 Osnovne studije završila na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu u klasi profesorke Jasne Djuričić i master studije u klasi profesora Tomija Janezića.

Predstave:

“Negovano voće”Strinberg koprodukcija Teatar Teatron Švedska i NP Sombor-lik Merdzana rezija:Zeljko Santrač

“Ujež” Nušić Srpsko Narodno Pozorište,lik Jankovićke-rezija Radoslav Milenković

“Tri sestre” Nušić,Srpsko Narodno Pozorište,lik služavke,režija Radoslav Milenković

“Pučina” Nušić.Narodno Pozoriste Sombor .lik Marije,rezija Vladan Djurkovic

“Marko Kraljevic” lik Sarac (decija predstava) NP Sombor rezija Aleksandar Bozina

“Visnjik” A.P.Cehov ,lik Anja.rezija JasnaDjuricic

“Road” Akademija Umetnosti rezija Jasna Djuricic,Boris Isakovic,Milos Pusic

“Kraljice”Darko Lukic .lik Mima.rezija Milica Janevski

“Seobe” Crnjanski,SNP Novi Sad rezija Vida Ognjenovic uloga Marije

“Buba u uhu ” rezija Olivera Djordjevic NP Sombor

“Boing boing” rezija Olivera djordjevic lik Dzenet NP sombor

“Hamlet u selu Mrdusa donja” rezija Kokan mladenovic Np sombor

“GALEB”A.P.Cehov ,uloga Nina Zarecna ,rezija Tomi Janezic SNP

“Dr.Nusic”Nusic lik Slavka,rezija Kokan Mladenovic koprodukcija NP Sombor i Krusevacko pozoriste

“Romeo i Julija” Sekspir uloga Julije, rezija Predrag Miki Manojlovic koprodukcija Radionica Inergracije Beograd i Qendra Multimedija Kosovo

“Dogvil” Lars von Trier ,uloga Grejs ,Rezija Kokan Mladenovic koprodukcija Mikser Hous Beograd i KC Novi Sad

“Haimatbuch” Kaca Celan ,uloga Marije,rezija Gorcin Stojanovic NP Sombor

“Opra za tri grosa”rezija Tomi Janezic Kraljevsko pozoriste Cetinje

Gogoland” rezija Andras Urban NP Sombor

“Don Zuan”  uloga :Sarlota , rezija : Gorcin Stojanovic Jugoslovensko Dramsko Pozoriste

 

Film: “ODUMIRANJE” REZIJA Milos Pusic , uloga Stamena

 

Serija : « Vere i zavere » uloga Mara. Rezija Ivan Zivkovic i Zanko Tomic

 

Nagrade:

-Nagrada za najbolju mladu glumicu na intermacionalnom festivalu MESS sarajevo za ulogu “Nine Zarecne” predstava Galeb rezija Tomi Janezic

-Nagrada za najbolju mladu glumicu za ulogu Slavke u predstavi “Dr .Nusic rezija Kokan Mladenovic  na Danima Komedije Jagodina

-Nagrada za najbolju mladu glumicu za uogu Slavke u predstavi “Dr.Nusic” rezija Kokan Mladenovic Vojvodjanski susreti Kikinda

-Nagrada za najbolju mladu glumicu za ulogu Slavke u predstavi Dr.Nusi Rezija Kokan Mladenovic na festivalu  Joakim Vujic

-Nagrada za debitantsku ulogu u fimu “Odumiranje” za ulogu Stamene na filmskom festivalu u Nisu

-Nagrada za glumicu sezene 2014/2015 Narodno Pozoriste Sombor

-Nagrada za glumicu sezone 2015/2016 Narodno Pozoriste Sombor